Српски технички лист

— 196 —

не може вода из Мораве прелити, и корито „Бадрике“, = отоке велике воде моравске, одвело би се одмах чим пребе мост на друму драговачком на леву страну у најближе му место у Језаву (ниже Вранова) и зајазило бедемима с обе стране тако, да се велика вода из („Бадрике') не би могла да разлије за време велике воде у Морави.“ „7.) Језава ће се кориговати и одвести под брдо од Мале Крсне...... до под бедеме града смедеревског, давши јој корито таковога профила, да може обухзатити воду из реке Раљеми Ко њскеи пра случајној провали облака у атару ових река. , Сва ће корекција изнети једно 11 километара, док напротив садшње искривудано корито језаве на истом делу износи до 14 километара дужине и најмање бО0м. ш ир ине, т.ј. 84. хектара. Ново коритонеће изнети и са насипима по 35м., ширине(г!) (а и на насипима ће да расте трава), т.ј. само неких 38,5

хектара, уштеда ће већ бити око 45 км. одличне

Земље у вредности од пр 65.000 динара, не рачунајући ту ни корит) „Бадрике“ ни „Лесковине“, које ће обе отске постати плодном земљом,....“

8.) И пошто језаву одведемо под брег, т.ј. цамо јој правилно корито с правилним једнаким падом, можемо поставити на ушћу „Бадрике“ у

језаву (пред Врановом) такође једну уставу.

са за клоп цима, крв који, брилум о Гати ва време дуготрајнг суше целу нашу од поплаве одбрањену равницу навох њавати.“

Пре. кего што проговоримо о овакоме систему обезбеђења, напоменућемо да су димензије регулисаног језавиног корита, као и јачима локомобиле с пумпом (од 50.000 динара) за пребацивање воде преко насипа и сувише ниско узете. Е

Флив језаве, који износи 320 ки 2 према нашим метеоролошким подацима и према познатим рачинима за срачунавање велике воде (Галфетђита, Сташет и тад.) даваће отприлике 400 до 500 литара са км.2 на секунду као максимум. Цео слив према томе за време највеће воде даваће 130 – 150 кубних метара на секунду, ако се томе дода још Бадрика — Моравина отока — како је у пројекту изнесено, то би се онда количина велике воде попела ина 200 кубних метара на секунду.

Пад Језавин је дсста мали, њена средња брзина за време велике воде неће износити више од 1,4 до 1,8 метара на секунду, по томе овако кориговано Језа“ вино корито мора имат: пресек од 130 до 140 мЗ и то је најбоље саградити корито са дуплим профилом“ Такво корито би било широко око 60 м. по томе о некој уштеди од 45 ха. у вредности 65.000 динара не може бити ни говора.

За одређивање гачине парне инсталације и пумпа узеће се у рачун много мања количина воде, јер се може изузетно допустити, да после јаких киша буду, извесно кратко време,. најнижи делови Годомина под водом. Ако би се „хтело, као што Г. јирачек предлаже ла се за време великих водостања у Дунаву и вода

из Језаве пусти у Годомин, па да се после пумпама. пребацује у Дунав, то би за основицу рачуна морали узети око 75 литара са км“ на секунду, што даје за површину са које би се вода скупљала, 400 км.“ око 30 кубних метара; које би пумпе требале да избацују на висину од 3 до 3,5 метара. Томе одговара парна инсталација од 1200 Н.Р.

По холандском рачунању да на 1000 ха површине и 1 метар висине избацивања воде долазе 12 до 14 Н.Р. — према нашим метеоролошким приликама око 10 Н,Р. — јачина инсталације за дату површину из: ноносила би 'опет око 1200 Н,Р.

Дакле, ако би се радило по изложеноме пројекту овакав би био распоред пумпа: једна централа од 600 до 800 Н.Р. остатак до 1200 Н.Р. дошао би у извесном броју локомобила с пумпама поред насипа, у колико не би бипо ' могућно скупити сву воду на једноме месту. Инсталација пумпа би дакле коштала не 50000 динара, као што је предвиђено већ сигурно читавих милион динара.

Рад машина коштао би при дневном раду од 20 часова око 2000 до 2500 динара; према распореду кишнога талога и према стању воде у Дунаву био ба просечан годишњи издатак за рад тих машина измеб/ 40 и 60 хиљада динара. У предрачуну Г. Јирачека узето је 4600 динара.

Као што се види годишњи биланс знатно би се разликовао од снега што је предвиђен, за првих 15 година најмање би издатак по хектару био преко 20 динара, т.ј. деапут више но што је "предвићено, а доцније најмање би износио 8 динара, т.ј. четири пута више но што се предвиђа.

Из свега овога што смо изнели види се, да је овакав пројекат неподесан и да треба тражити нешто боље, оно што управо одговара потребама у Годомину, а тозје«

1.) Годоним треба оградити са свију страна насипима, и недати никаквој страној води да продре у њега. Онда остаје да се само његов сопствени метеорски талог избацује пумпама, и за то би довољно било набавити машине и пумпе у јачини од 29 08 Би Какав ће бити распоред пумпа, то ће се решити према конфигурацији терена и према томе како се жели да изведе клнапизација за скупљање те воде.

2, Џитање о наводњавању Годцомина, које је Г. Јирачек дотицао пројектом за подизање једне уставе, сматрамо да одавде треба потпуно изоставити. јер то важно питање треба онда решавати кад сопственици осете потребу за њим, као сада за одбраном од поплава; и кад се буде изводило, изводити га онако како то данашњи ступањ науке и искуства прописује

3.) Корекција Језавсимала би дасе изврши тако, дањена вода и за време највећег водостања у дунаву може сло бодно да отиче. Једна страна њенога корита била би наслоњена на брдо, а друга би била у насипу. језави би се дао дупли профал, и он би имао да се утврди, како према максималној количини воде што ће њом протицати, тако и према успору од Дунава.