Српски технички лист

— 197 —

4.) На ушћу Језаве у Дунав имага би доћи једна брана, која би се могла и отварати.

5.) Воду из Мораве и осталу страну воду ближе Морави, што би се разливала по Годомину одвести право у Мораву.

За извршење објектима димензије,

оваквога пројекта, дајући свима које им одговарају, бало би потребно вероватно и два милиона динара, дакле

толико колико би се у самој ствари издало и за

пројекат Г. Јирачека. Одржавање би стајало знатно мање но што би по стварноме пројекту Г. Јирачека износило — око 6 динара по хектару годишње.

Ово је кратка скица онога што треба да се уради па да Годомин буде обезбеђен од поплава. Милан Јовановић

диплом. култур: инжењер

„Виле“ у Београду.

Допуна чл. 22. грађевин. 3 кона говори где се морају подизати зграде по типу вила. Од 1900. год. од како је ова допуна обнародована, претрпела је знатне измене; на име: указом од 17. фебруара 1905. год. отпала је пета тачка, и тиме допуштено да се на Западном Врачару ме морају подизати зграде по

типу вила, Пре неки дан, указом отпала је и друга

тачка те допуне, и допуштено је да сеи у Београд| ској улици не морају подизати зграде по типу вила, "Остало је дакле још, да се имају подизати зграде по типу вила у Крунској, Реонској и Кнез Милошевој ул. Како се за реон није. никад знало, а овом најновијом изменом реона још се мање зна, то се може слободно узети, да се иу тој улици неће скоро подизати зграде по типу вила.

Да ће ове измене наступити осетило се одмах, јер је било тешкоћа око подизања зграда по типу вила с тога, што се код нас махом подижу зграде за ренту и, строго узев, мало их има, који ће себи подићи зграду за своје лично уживање. |

И ако је готово преполовљена допуна чл. 22. где се имају подићи виле, остало је и сувише простора за подизање оваквих зграда, јер ће се кад тад утвр-

дити реон и по грађев. закону мораће сеи у тој улици, која опасује град, подизати зграде пс типу вила. Овим последњим указом могла је такође изостати и Крунска улица, да се и у тој дижу виле, јер је иста опкољена све самим зградама

улици не по-

од споредзих улица, које су озидане једна до друге, а саме окућнице у тој улици не износе више од 300—400 12, са лицем од 12 мет. На том просто-у не добија се оно што је законодавац мислио да добије, јер чл, 22. каже, да се зграде за виле морају тако подићи, да су слободче и опкољене баштом. Ласно је увидети, колико остаје за башту, кад се на тако малој окућници има да подигне зграда са више одељења. Место што је отпао Западни Врачар, Крунска ул. а да се само један део Западног Врачара задржи за виле, тиме би се свакојако постигло оно што се желело, кад се један цео блок од неколико улица озида тако, да око зграда има баште, преостаје више места за зеленило, или да се чл. 25. грађевинског закона предвидело, да се простор који ге намењен за виле, не може делити на мање окућнице од

18. мет. лица и 800—1000 те“ површине.

мсгла је отпасти

Архитекта Ј. Б.

О значају друмова ненад и сад.

(Продужење).

(С пропашћу Римског џарства и доласком дивљих хорда и варварских народа у седмој деценији четвр: тог века отпочело је и пропадање и забатаљивање римских друмова у Европи и Азији.

. Па и ако су већ у половини петог века пропали Хуни, није било јединства ни чврсте владавине у пожрајинама које су некад биле римске. Није било дакле ни згоде ни времена за бригу о друмовима. Римски тутови су полако пропадали, саобраћај њима био је то све несигуран, трговински промет запада с исто-

ком врши се караванима, за путнике и пошту. све се поступно

с друмова је нестало римских кола запарложило. Прва је била краљица Брунхилда која је отпочела бринути се о саобраћају. Она је наредила била, да се римски путеви у њеној држави поправе. Али ова поправка није била онако брижљиво и темељно извршена као што би то Римљани били учинили.

После овога малог прекида настајг опет немар. ност у погледу на путове и сигурност промета док