Српски технички лист

БРОЈ 29.

У Београду 22. Јула 1907. год.

РОД. ХУШ

СРПОНИ

__ТЕхХНИЧнИЛИСб1

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕНТА.

ОПШТИ С љЉО ВИ.

У 44. броју нашега листа. од ове године штампали смо нове опште услове, по којима се већ јавним надметањем уступају јавне грађевине у извртење. Ми смо увек сматрали, да су ови услови веома важан чпнилац за правилан и добар рад при извршењу јавних грађевина, и да су услови исто толико потребни п важни за онога који грађевину извршује, као и з' онога за чији се рачун грађевина подиже. Стога смо приликом штампања услова и изјавили. да ћемо радо примати и саопштавати мишљења заинтересованих лица о овим условима, а уједно смо изјавили, да ћемо изнети и своје мишљење.

Колико од нас зависи ми своју реч искупљујемо, јер ево нашега- мишљења о општим условима, који су недавно објав-

љени и који сада важе.

При подизању јавних грађевина веома.

је важно питање о потребноме капиталу, који је двојак. Први је део капитала онај, који се пре лицитације залаже за јемство, да ће грађевинар тај посао извршити у опште и да ће га извршити добро, од доброга материјала и по погодби. Тај део капитала, који се зове рађевинска кауција:) обично је мртав капитал, који грађевинару не односи никакву ренту. А други је део капитала онај, који је у сталном промету за набавку материјала и исплату радника и других трошкова. Познат је Факат, да је код нас капитал још веома скуп и у колико је скупљи у толико је важније питање о набавци п употреби капитала а нарочито онога мртвог — грађевинске кауције

Стога при регулисању тога питања треба, бити веома обазрив и пажљив.

5) Зар се израз грађевинса кауција не би могла, заменити изразом грађевинсктл залогаг Једна туђа реч избацила би бе из употреба а заменила јасним српским изразом. Ми овом приликом морамо задржати израз кауција ради јаснијег излагања.

У погледу кауције нови су услови знатно бољи од старих, али би ипак могли бити још бољи

Тачком 2 проџисано је, да се пре лпцитације полаже кауција у одређеној суми, која чини 10% од заокругљене предрачунске суме, а остатак кауци'е такође у одређеној суми, што чини 5% од заокругљепе предрачунске суме, задржава се сразмерно при појединим исплатама. То значи, да је кауција за сваки посао увек 15%, од заокругљене предрачунске суме.

На овај начин одређена величина кауције није праведна. Јер, док један грађевинар даје кауцију која износи 15% од стварне вредности израђенога посла, дотле други даје кауцију од 18, 20 п 25% од вредности посла. Онај грађевинар, који добије посао по предрачуну или са врло малим попустом стварно даје 15%, кауције од вредности посла, али, ако грађевинар на лицитацији попусти од предрачуна 20, 25 па им 30%о, тито вије редак случај, онда он даје кауцију од 19, 20 односно 999, од вредности погођенога посла. Тимо држава кажњава, грађевинара, који је задовољан скромном варадом п који ради по ниску цену у корист јавних грађевина.

Да ли је право на овај начин кажњавати оваке грађевинајје 7!

По нашеви мишљењу т. 2. услова треба. изменити тако, да се пре лицитиције полаже 1094) од заокругљене предрачунске суме ва име кауције, а ова сума да се допуни сразмерним заджравањем при исплатама зараде до 15% од вреднооти стварно израђенога посла. У томе случају неће губити ни грађевинар ни држава односно округ, срез или општина.

Овом 2. т. услова учињена је једна неправда домаћим грађевинарима, а нз име, с њима су изједначени странци, јер за њих