Српски технички лист

из Ов)

није прописана већа кауција као што би требало да буде из разлога, што они не подносе све оне терете у држави, које подносе домаћи. Непознато пам је и неразумљиво за, што је то тако учињено и одкуда потиче то благовољење.

Једини разлог овоме изједначавању могао би биљи у каквој обавези у трговинским уговорима, које ми данас п немамо (резумемо потпуне уговоре). Али ипак неће то бити узрок, јер тада би се Манистарстзо Војно морало придржавати обавеза према другој држави, а колико ми знамо, Министарство Војно за набавке и друге разне послове увек прописује већу кауцију за странце него за домаће. пи

Поред напред поменуте измене, тачку 2. треба допунити и тиме, да странци морају давати већу кауцију него домаћи грађевинари.

Кад је реч о кауцији онда морамо поменути још једну измену у условима, која је за »„опсјенити простоту“. Га је измена у

поднетој молби, а ако у томе року не изађе предузимач не јамчи више за недостатко које се доцније појаве. Шта је овим добивеног Баш ништа! Јер се не каже до кога се рока мора кауција вратити. По овој тачки услова кљауција може лежати и читаву годину дана после одређенога рока, јер предузимач само не одговара зе кварове.

А шта ће се редити са кваровима. Обе ће стране супротно доказивати, држава да су недостаци раније постајали а грађевинар да су се доцније појавили, па ко буде јачи. Овом одредбом створен је један извор за излишну преписку и парничење.

Ми мислимо, да ову такчу услова треба изменити и проџисати, да се предузимачи мора вратити кауција најдаље за месец дана од дана када је молбу поднео, ако је то учинио на време, дакле после истека рока за гарантовање.

О осталим одродбаме општих услова говорићемо у народном броју.

т. 82. где се каже: да комисија за повраћај Јула 1907. жауције излази најдаље .за месец дана по Б. 3-а.

„Пожаревачке онружне железнице.

У нашем листу, већ у два три маха, писано је о железницама, које према добивеним концесијама намеравају да саграде два од наших највећих и најбогатијих округа: пожаревачки и подрински, Овом приликом изнећу нашим читаоцима, који се неминовно морају интересовати за све велике тихничке радове у Орбији до кога је стадијума дошло питање о грађењу пожа. ревачких окружних железница.

Окружна ск пштина округа пожаревачког стала је по моме мишљењу на сасвим правилно гледиште, да железнице предвиђене у концесији од 7-ог марта 1906 год. треба да сагради сам округ својим капиталом и да их сам експлоатише, без обзира на непосредни, евентуалан рентабилитет, већ имајућу поглавито у виду онај посредни, благотворни утицај, који железнице чине на развијање пољопривреде, индустрије и трговине, и на подизање материјалног благостања у крајевима кроз које пролазе.

Окружни одбор одмах се дао на посао да реши како техничку, тако и финасијску страну питања о грађењу. Стога је почетком ове године расписао конкурс за трасовање, обележавање и израду планова а |на подл“зи нарочито установљеног железничког окру| жног приреза закључио је већ код Управе Фондова зајам у износу 2.509.000 динара. На тај начин већ је обезбеђено извршење првих 55-—60 км. окружних железница. Трасовање, обележавањо и израда пројеката за пругу Дубравица — Пожаревц — М. Црниће — Петровац — Горњачка Клисура у укупној дужини од 64 км. уступљено је г.г. Ђ. Златковићу и Ј. Обрадовићу инжењерима из Београда и они су у друштву са самоуправним окружним инжењером г. П. Ракићем почетком априла месеца приступили овоме послу, Поред овога окружни одбор умолио је г. К Савића професора Универзигета да при трасовану и изради планова узме учешћа макар саветодавно, вршећи инспекцију при радовима на терету и у бироу.

У току месеца априла и маја извршено је трасовање од Дубравице то Петровца у укућној дужини од 50 кМ. мерено по будућој траси и нацртани су ситуациони планови за део Дубравица — Пожаревац М. Црниће у дужини око 30 км.

Имао сам прилике да разгледам ове планове и стекао сам уверење да је трасовање извршено брижљиво. Нарочито је пз моме мишљењу, добро учињено што је на предходне студије реконгносцирање и одредбу генералних праваца трасе уложено довољно времена и труда пошто ово у ствари, и јесте најважнији део радова при трабовању. Да се дође до најрационалније трасе, мора се терен до ситница упознати, мора се терен -— да се послужим једним мало не техничким изразмом — исишсати најпре очима и ногама а затим инструментом и летвом полажући пробне полигоне.