Српски технички лист

— 243 —

Други део трасовања — тахиметрисање потребног појаса, и ако захтева такође савестан и брижљив рад ипак је од спореднијег значаја;

' Да прићем сад на кратак опис трасоване пруге. Од ушћа Мораве у Дунав где ће сепоставити привремено пристаниште пруга иде поред самог села Дубравице, са источне стране његове, где ће се постројити нарочита станица за села Дубравицу, Батовац и Петку.

Одатле се хвата једне оком неприметне гредице, која чини као неку вододелницу између В. Мораве и Дуна-

вца, и које се у главном држи све до испред Пожаревца. На километру 8--000 од Дубравице а толико исто и од Пожаревца уметнута је постаја „Брежане“, која ће служити за села Бражане и Живицу, удаљене до 1-0 км. од пројектоване постаје. Пошто пређе Љубичевски друм траса савија паралелно од прилике са реонском линијом Пожаревца и на пољани између реонске улице и касарског дворишта а између путева за Свилајнац и М. Црниће постројиће се станица пожаревачка. О избору положаја за ову Ке ниЋу биће говора мало доцније.

Између Пожаревца и М. Црнића има да се савлада вододелница, каја дели моравску и млавску до-

лину. Висинска разлика између станице Пожаревац и.

најнижег превоја на вододелници — Чачалици — износи око 70 мет. а између превоја и станице М. Црниће у долини млавској око 60 мет. Преко вододелнице прелази се усеком од 3,50—4,00 м. дубине у средини а дугачким око 200 м. а то ће по свој прилици бити и највећи усек све до Горњачке Клисуре.

На делу пруге од Пожаревца до превоја на Ча_ чалици (дужина око 5 км. употребљени су и највећи | успони од 15%/, И неколико минималних полупречника од 100 мет. Силазећи са Чачалице пруга пошто пресече инундациону долину Млаве прелази мостом од 25. мет. распона преко Брвенице — отоке млавске и улази у станицу [1 класе М. Црниће положену између Брвенице и Млаве на терену, који вода не плави. По изласку из станице пруга једним мостом од 306 м. распона прелази на десну обалу Млаве нешто мало изнад бране Бајлоновог млина у М. Црнићу. Одавде до Петровца траса остаје стално на десној обали Млаве и положена је већим делом поред пута М. ЦрнићеПетровац. На евој партији биће четири постаје : Батуша—Калиште, Велико Село, Рашанац и евентуално Каменово због експлоатације богатих угљеноносних терена, којих ће бити изобиљно у овој околини. У Петровцу биће пројектована станица Ш кл. али њен по: ложај за сада дефинитивно још није одређен.

| Код Петровца траса поново прелази на леву обалу Млаве (опет отворен мост око 30 м. распона), удара једном дугачком правом линијом на село В. Лаоле, затим на Шетоњу и пошто савије готово под правим углом на северо-исток улази у Горњачку Клисуру.

Пруга ће се доцније према закону о концесији имати да продужи до Жагубице а сама држава имаће да изврши везу Жагубице са пругом Параћин— Зајечар према програму изложеном у закону о грађењу и експлоатацији нових железница.

На делу оц Дубравице до Пожаревца пруга лежи скоро половичом своје дужине на инундационом терену Мораве и Дунава те је био потребан прилично велики

_ број пропуста и инундационих мостова (28 на дужини

од 17 км.) нивелета је положена за 0,60 м, над највећом познатом водом што је изазвало прилично велике земљане радове (око 7500 м“ на један километар пруге.) Од Пожаревца до силаска у млавску долину пруга ће имати карактер лаке брдске пруге, нивелета ће већим депом бити положена по терену т.ј. труп ће бити с горње стране у засеку а с доњеу насипу. Од вештачких радова биће само неколико малих пропуста, При препазу преко Брвенице и Млаве нивелета ће морати бити издигнута око 2,00—2,50 метра над тереном, како би квадери мостова били ван домашаја велике воде. Од М. Црнића до Горњачке Клисуре пруга добија карактер лакше долинске пруге, на којој неће бити великих земљаних радова, а од већих објеката поред поменута два моста преко Млаве, биће још неколико мостова од 10—15 мет. распона преко Витовнице, Шетоњске реке, Бусура ИЛА

Грађењу првог дела пруге од Дубравице до По-. жаревца приступиће се, према закону о концесији, још у току ове јесени. Планови за ову партију са предмером и предрачуном постати су већ на одобрење Господину Министру Грађевина и чим буду одобрени расписаће се и лицитација, за које ће време и пруга на: терену бити обележена. У министарству грађевина пројекат по свој прилици неће претрпети какве знатније измене, бар што се тиче правца и положаја трасе, пошто је Министар Грађевина — по предлогу нарочитог изасланика Железничке Дирекције, који је трасу на терену прегледао — већ одобрио генералну трасу целе: пруге од Дубравице до Горњачке Клисуре.

Као што сам напоменуо мало раније, за главну станицу у Пожаревцу изабрано је место између јужног градског реона и касарског дворишта. Ово је место узвишено и оцедито али је у ширини ограничено с једне стране градским реоном а с друге касарнама, те ће се и реонска линија морати померити за 12—15 метара да би се добио простор потребан за станицу и реонску улицу пред станицом. Друго место које је долазило у питање лежи између Љубичевског и Жабарског друма. Мане суму, што би један део станице био на инунда-. ционом терену и што је поменутим друмовима у дужини ограничено те би евентуално проширење станице било отежано. Добра пак страна била би: што цела станица са приступним путевима лежи на општинској утрини, те би било уштеде на експропријацији.

За излазну тачку железнице на Дунав долазе у питање такође два места: Станков Кош и Орашје Ушће Мораве. Прво се налази између села Дубравице. и Петке на дунавском рукавцу, узвишено је као острво за време велике воде и приступачно са друма Пожаревац— Дубравица кад исти није и сам под водом. Али је ово место неприступачно за време средње и мале воде пошто Морава непрестано засипа рукавац својим наносом. Кад би се ово место изабрало за пристаниште морала би се, ради одржања потребне дубине, вр-