Српски технички лист
мн
–
железничка дирекција, која продужује и даље да за нодзорне инжењере, шефове секција инспекторе поставља бивше официре аустриске, настојнике са босанских железница и. т, д. — и која се оваквим поступцима из дана у дан све више труди да растера и оно
|
мало ваших инжењера, заосталих у њеној служби, које +
неминовно мора закачити ово опште зачује фш реџшћ,
што је настало у току последња два месеца.
ДАБ.
О значају друмова некад и сад.
(Наставак)
Али је у толико већа потреба одржавања старих, грађења и цросецања нових друмова у попречним правцима. Радиално од појединих станица просецају се и граде нови друмови, јер по овима притичу железничким станицама товари из околине, који су намењени удаљеним по њима се разносе они товари, које је железница из далеких предела довукла на место потрошње. Железница је у пределу кроз који пролази изазвала извесне гране производње, која до тад није постојала. Производи ове нове гране морају се друмом донети до железнице да би се могли предати на лаљи транспорт, за то је потребан друм.
где је и пре пофаве где је била разви-
трговима,
У цивилизованим земљама железница било живог саобрађаја, јена знатга мрежа друмова, али је задржао, зишао важност коју је имао. Друмови не служе више транзитном промету, не служе више међународној вези, али у толико више служе локалном саобраћају,
значај друмова само је
променуо квалитет, ако не и прева-
који је огроман постао и можда премашио величину транзитног промета.
некадашњег међународног
У земљама где друмови нису били извршени пре појаве железница, где се дакле железнице и друмови упоредно развијали, с почетка приступило грађењу железница по главним правцима а друмова
одма се
по споредним правцима локалног значаја и интереса.
Данас, у доба кад је готово по свима земљама у Еврепи извршена главна, па местимице чак и велики део споредне мреже железница, извршена је и мрежа друмова како то захтевају промењена улога: друмова и услови транспорта.
Данас се улаже сразмерно врло велики капитал у грађење савршеног транспортног срества, да би се на тај начин постигао што јефтинији и удобнији транспорт појединачни.
Данас се друмови и железнице трасирају и граде већ на рачунској основи. Пало је начело: „свако село треба друм и комуникацију.“ Село или место добиће друм или железницу ако претходна истраживања о величини вероватвог. транспорта покажу добар или бар вероватно добар резултат, т,ј. ако је железница или друм приватно предузеће, само вероватан принос на уложени експлоатацију бити довољан да
у том случају, ако ће капитап у грађење и даде добру дивиденду;
а ако је железница или друм државно предузеће, у том слтчају, ако ће вероватна корист од друма и железница надмашити интерес на уложени капитал у грађење и експлоатацију, рачунећи га уложена на вечита времена.
Мећутим у најновије доба друмови као да ће у неколико потиснути железнице, као да ће добити већи значај, но што су га до сад имали. То као да ће учи-
нити употреба аутомобила по друмовима.
Још пре нег штосу у Енглеској јурили возови између Ливерпула и Менчестра, возили су се у Лондону на аутомобилима, које је терала парна машина, Али су ови први покушај по Лондонсим и Париским улицама испали рбаво те је идеја самокретним колима по друмовима убрзо и задуго напуштена.
Тек у данашње доба када је усавршена фабрикација гвожђа и челика; кад је конструкција мотора тако разнолика и тако усавршена; кад није необично да мотор троши на сат и ефективну коњску снагу само 4 до 5 килограма паре или 250 грама претролеума; кад је најзад и конструкција друмова такође дошла до савршенства бар у Француској; тек је у данашње доба васкрсла идеја о конструкцији аутомобила и доведена готово до савршења. Готово није човек у стању да изложи све путеве, којима је ишло усавршавања конструкција аутомобила а још је теже прорећи унапред где ће се то усавршавање зауставити и докле ће се ићи с применом аутомобила разне врсте.
До скоро је пажња оних који конструјишу гутомобиле била сасредсређена на једну восту кола, на путничка копа.
Тежили су и успели су, да им прибаве врло велику брзину велику покретност и способност за далека путовања. Тако, да сопственици аутомобила могу тим својим колима путовати када и куда хоће по друмовима с брзином која превазилази брзину вожње добрих железница. |
Међутим конструкција аутомобила са превоз тешких товара није корачала упоредо с оним првом. Аутомобили за товаре имају да одговоре не само условима вуче већ и условима економије, те да вуча буде и доста брза и доста сигурна а при том и јефтина.
Проблем Рог45 јоптдв (овај израз хоће да обе-
лежи, да се тиче преноса великих товара) имао је