Српски технички лист

не ар

"треба и распрострањеност ове врсте транспорта у будућности и какав ће однос наступити између локалних железница и ових возова. Ми знамо да данас индустријске и локалне железчице, железнице уског колосека, продиру све дубље и дубље у крајеве слабије културе, у крајеве сиромашне. Али и за њихово продирање има граница. Чак ни држава не може да жртвује грдне суме потребне за грађење и експлоатацију железница које се апсолутно ее рентирају ни с гледишта приватне ни с гледишта народне економије. Зато ћеи унапредак бити крајева у које за много деценија неће доспети железнице. Мађутим нема толико брдовитог и сиромашног круја, где сене би могло бар покршати увођење ренардовог воза. Код ових возова није као код железница. јер кад се преваримо у ра: чуну вероватног рентабилитета ца саградимо железвицу онда не само да се на таквом железничком предузећу упропасти капитал већ се губи из дана у дан за врло дуг низ година. А ако се цреваримо с рентабилитетом ренардовог воза, онда можемо врло лако да преместимо воз на други друм, где ће бити ренте.

Ренардови везови су врло добри и као претеча траћењу железница. Њима се може установити сталан и редован саобраћај између појединих места и железничких или бродарских станица као и између по-

јединих места, одвојених од железница и воде, где би доцније могла да се сагради железница. Редован саобраћај би поступно изазивао и путнички промет и промет робе. докле најзад тај промет не би промашио транспортну моћ Ренардових возова; тад би таман наступило време за конструкцију железница а ренардови би се возовн преместили даље и из удаљених места у страни, довлачили би путнике и робу ка новој железници те тимв знатио повећавали већ изазвани развијени промет на железничкој прузи.

Да узмемо један пример. Пожаревачки округ па и Шабачки узели су концесију за грађ, жеџезница њиховог, локалног, значаја. Сви су грабани убеђени да ће се железница рентирати, Чак је за пожаревачке железнице у локалном пожаревач«ом листу израчунат и ванредно велики рентабилитет тих будућих железница, ронтааилитет, који далеко премаша моћ једне па ма и врло богате агрикултурне покрајине. За 60 километара пожаревачке железнице од Дубравице до Горњачке клисуре утрошиће се капитал од 2,500.000 и — Бог зна хоће ли то бити доста; добиће се једна пруга сразмерно кратка за пожаревачки округ за који је потребна читава мрежа савршенијих трансдотзтних срестава.

(Наставиће се)

ВАВ ИЕ ТЕК РСЕ

Гудронисање друмова у Америци. У листу Епстеетпе · Хет5 описана су три начина за израду горњег строја друмова. Изгледа да су сва три била с успехом примењена у Калифорнији.

По првом начину, који ћемо у кратко описати, израђен је горњи строј улица у вароши Вефапаа. Израда горњег строја бива овако: Најпре се добро припреми подлога, па се по њој разастре дебео слој туцаника од врло тврдог камена, затим се врло тешким ваљком тај спој набијг. При набијању добро се кваси. Најзад се по површини разастре равномерни слој течног калифорнијског асфалта загрејаног од прилике на 140 С. Овај асфалт поступно заузима место оне воде којом је макадам заливен а вода поступно испари. Кад се све то сврши онда се површина поспе мешавином од врло ситно туцаног гранита и гранитне прашине тако,да нестане потпуно: трага од асфалта.

Други начин описује г. ЕЏегу члан одбора за друмове и мостове у Калифорнији а чиновник у [.05 Апсејев. — Опет се најпре припреми постеља за горњи строј, па се разастре први слој речног шљунка (крузноће највише 7. сантиметара), па се тај слој набије врко тешким ваљком, Тај слој најзад буде 15,5 см. дебео. Затим: се нанесе други слој ситнијег шљунка па се и овај набије, Овај слој треба да буде најзад

75 милиметара. Преко ова два слоја шљунка разлије се непрерабен петролеум по 3 литра на квадратни метар.

Најзад по трећој методи ради се овако: Чврста кора за горњи строј добија се непосредно мешањем земље и сировог петролеума. Г. Јате5 енжењер вароши Мошса у Калифорнији описује рад овако: плугом се разоре земља и растресе па ваљком набије. Затим се преоре још једном и помеша с петролеумом (три четвртине од оне количине која се мора употребити) и набије нарочитим ваљком. Најзад се водом залије по целој површини и полије остатком петролеума, Као што се види, у овом горњем строју нема ни шљунка ни туцаника а изгледа да је резултат одличан.

у Ј.

Највећа локомотива на свету; саграђена је у прошлој години у Филаделфији за железничку пругу Отеађ Хотћетп. Дужина без тендера —- износи 16,65, сама машина је тешка 161 тону и има 2 Х 3 везане осовине и дђе слободне осовине. На сваку од везаних осовина долази оптерећање од 21 тоне. Котао, чији је пречник 2,133 м. срачунат је за напон паре од 14 атмосфера. Цилиндера има четири, два за високи притисак (унутрашњи пречник 546 М,М.) и два за ниски (813 м.м.. Загрејна површина котла износи 525 м= а површина роштиља 7,24 мг,

Бећту. Вацх Дау

трен тсаоалељеалаалвнтшишвеи = са