Српски технички лист

па =

Натастрофа на великом великом водоводном резервоару у Мадриду.

При грађењу водоводног резервоара у Мадриду десила је се 8. априла 1905. год. велика катастрофа, јер се срушио цео свод над резервогром, под чијим је рушевинама погинуло 29 људи, а 60 рањено. Године 1897, почели су са земљаним и зидарским радовимази и тек године 1908. одлучено је било да се прими и одобри најефтинија понуда. У том водовод. резервоару било је четири дела од 83 м. ширине и 126 м, дужинеу којима је могло стати, а на висини од 665 м, око пола милиона м% воде.

Покривање је извршено параболским сводовима од армираног бетона који су били разапети између носача од армираног бетона на четвртастим стубовима такође од армираног бетона.

Стубови су имали четвороугаони пресек 25 |. см и армирани су на висини од 8.4 м, са четири комада од 16 м.м. јака гвоздена уметка, који су били на сваких 25 с, м. попречно спојени гвозденим везама. «Сокли стубова били су такоба од армираног бетона, а на њима зу на гвозденој плочи у .бетону биле усађене шипке од арматуре стубова. Хоризонталне греде носачи, који су били утврђени преко стубова високи „су били 50 с.м. њихов скелет састојаоје сеу основи из једне округле шапке 37 м.м. прачника који је имао да противстане истежућим силама. На горњем делу носача биле су три шипке од 15 мм. Е

Ове горње и доње шипке биле су међу собом спојене мрежом вертикалних и косих штапова, чији је пречник варирао између фи 6 мм,

Високи стубови су били слабог попречног пресека ини у ком правцу нису били укрућени.

Параболски сводови имали су распон 5.77 м,.

стрелу 58 см. а дебљину 16 см. У сводове су биле уметуте шипке од 12 м.м. дебљине, које су међу собом биле спојене јаким сплетом од жице.

За пријем портланд цемента било је условљено да мора издржати 30 Ко. см“ после седам дана а 35 Кес см“ после двадесет и осам дана.

Досажа бетона била је код стубова и сводова:

"на 1 мз5 набијеног бетона 400 кг. портланд цемента.

Потребну јачину сводних димензија испитао је био предузимач раније код других сличних грађевина, а и једној великој проби оптерећења у (пјоп-у а извршена је одговарајућа проба оптерећењем сводова на ширини од 4.00 м. и слојем песка дебљине 80 см, при чему нису примећена никакве деформације нити пукотине,

Ипак су учињене две погрешке, које су за последицу имале то, да је се од 3000 засвођених стубова срушио један део којије покривао од прилике две сто. тине стубома.

Пошто је квалитет употребљеног материјала био

| добар, катастрофа се може приписати само непредви-

ђеним погрешкама у примени система.

Узроке катастрофи треба у томе тражити, што прво сводови нису имали никакво попречно укрућење, и друго што код дугачких |правих носача од 326 м није било предвиђено никакво срество противу утицаја знатне промене у температури. Сем тога димензије извршених стубова требале су бити јаче, према њиховој висини.

Ове мане показале су се нарочито јасно при паду једног другог дела овога резврвоара 10. јуна. 1905. год, који још није био засвођен и где су се после једне ванредне температурске промгне, носачи до 70 см. извили.

Да је се било успело, да се резервоар покријеим водом напуни, онда ове наведане околности не би утицале.

Али се не може никако одобрити што су усвојени и извршени ова«о слаби конструктивни детаљи, једино

из обзира штедње, а без икаквих других основа и разлога. 2. а. 0) ч Ал. и М. Аћ.

ВОЛЕ РЕЕ

Заменик проф. Фидлера: Чувеног професора Нацртне Геометрије у Цириху г. Фидлера, који је с катедре одступио замениће Др Марсел Гросман. Г. Гросман је матурирао у Базелу затим свршио М!Г одељак циришке политехнике 1900. године. Био је посвршеном дипломском испиту од 1900. до 1901. године асистент г. Фидлера. У зимском семестру школске године 1906, до 1907 на циришкој политехници заменио је г. Гросман свог професора г. Фидлера с најбољим успехом, а пре тога био је професор у двема реалкама и приватни

доценат на универзитету у Базелу. Предаваће; Нацртну и Пројективну геометрију, Ј.

· Грађење другог Симппонског тунела. Управни одбор швајцарских железница у својој седници од 20. јула о. г. по новом, усвојио је предлог главне дирекције: да се сагради и други — упоредни — Симплонски тунел, и ставио у дужност дирекцији, да поднесе савезном већу на одобрење кредит потребан за извршење тунела. Кредит износи 34,6 милиона франака. У исти мах саопштиће тунелском предузећу да ће се држава користити уго-

о“