Српски технички лист

пр

песка може се употребити добра земља. Мраз у нашим пределима продире ретко кад испод 0,70 м. у дубизу.

Кад је најзад земљиште на ком има да се изради горњи строј друма глибовито или муљевито, онда дренажа не може увек да помогне. нарочито ако се не изврши на време — на пола године или годину пре полагања. горњег строја —- те и песак може да пропада. У таквим случајевима, поред дренаже још се полаже слој крупног плочастог камена. А ако је и то недовољно, онда се пре камених "Воча полаже слој фашина. ј |

Гајбоље је не напла»шти друмем на такво земљиште. :

Избор камена. Камен треба да је доста чарст, да се под точковима лако не дроби, да га вода и мраз не троше и да прашина, која се ствара оједањем и трошењем горњег строја услед употребе, не гради с водом блато.

Према овим захтевима треба камењеда је и чврсто и еластично јер се еластично камење мање троши но крто. — Трошење камења бива услед удара, услед притиска и услед трења. Удари се „ављају кад кола штруцну преко какве препреке а и коњска копита врши ударе услед којих се камење дроби. Кад какав тежак товар наиђе једним точком случајно на један камен, онда се тај камен може под притиском здробити, Најзад трење камена о камен наступа при кретању кола и производ је еластичног угибања горњег строја под теретом точкова. На друмовима где камење горњег строја није добро међусобом спојено, ово се повијање може и голим оком приметити; код друмова пак, где је камење чврсто и правилно спојено ово се померавање истина не види али ипак постоји. Поједино камење под непосредним дејством терета утолегне, оно као клин уђе између суседних каменова те се једно о друго таре и дроби.

Разно камење разнолико се понаша. Има га које се врло добро држи противу трења и притиска али се сразмерно лако дроби услед удара.

Међутим инжињер махом нема много да бира, јер мора да употреби оно што му је у домашају, само ако је иоле употребљив материјал, ако није и сувише трошан. Па ипак, пре него што би се примио ма какав и којекакав материјал требало би се запитати: да ли није рационалније за сасвим горњи површински слој употребити скупљи и бољи камен те да се добије горњи строј, који ће бити знатно бољи и који ће бити лакше одржавати, јер бе на њему бити мање оједања

и зато мање и блата и прашине. Прашина која постаје трошењем камења про“ ада

у мећупросторе и вода је још при том све дубље сноси и таложи, а један део прашине остаје на површини

друма Ова прашина може бити двојака: Натопљена водом може прашина да гради неку врсту блата, које приања за камење и везује га, спаја га, после при суши, блато ово постаје чврсто и компактно. Друга опет прашина не гради блато а при суши Вуслава.. се, она не приања за камење и не спаја га,

Какав ће где материјал бити подесан за горњи строј друма зависи у многоме од прилика у којима је друм грађеи и од климатских односа дотичног предела,

Крупноћа зрна. Што је намење крупније, оно се лошије сложи и збија, зато оставља између себе веће шупљине, које после, у току времена испуни ситнеж, много мање јакоће но што је сам камен. Точкови у

том случају наилазе час на сталан и чврст камен час опет на ситнеж који попушта. Отпори на таквом друму већи су и кола се јако труцкају. А и сам притисак точкова не преноси ее добро на постељу.

Кад замислимо у слици, да један камен АМР5 заузима целу дебљину горњег строја, и да на тачку 5 наиђе терет Р. Онда је очевидно да ће се притисак Р. прменети само на точку М постеље. Међутим кад замислимо да је дебљина горњег строја састављена из двапут ситнијег камена, притисак Р спровешће се преко суседног камења на тачке Х М и [; дакле; што је ситније камење, све се то боље пр“стире притисак на постељу. Али се не сме употребити ни сувише ситно камење јер оно врло рђаво подноси притисак, оно се лако дроби под притиском точкова, оно се тешко везује прашином а поред тога оно се много троши, и с тога, што се таре међусобом многим површинама. Искуство је показало, да се горња граница може узети 71 до 8 см, за камење мекше врсте а 5 см. за врло чврсто камење. Доња граница не треба да је ислод 2—'3 сантнметра.

Кад бисмо могли добити камење све подједнаких демензија, онда би се оно подједнако оједало и трошило; оно би се добро једно уз друго приљубљивало. и сложило. Друм би био равномерно гладак и оједао би се равномерно,

Но при свем том има инжењера, који верују, да је боље да камење није подједнаких демензија ; веле, да се тад боље сложи и да мање треба ситнежа за попуњавање и за строј.

Меутим изгледа, да они први, који траже подједнаке демензије, имају право. Само је изршење немогућно, јер би услед решетања камена, да би се добиле једнаке демензије, било врло много отпадака изато би горњи строј врло знатно, управо несразмерно, поскупио. Зато се за горњи строј прима камење чије се димензије крећу између извесних граница.