Српски технички лист
-— 278 —
После свију фаза, кроз које је прошла историја "телеграфије напоредо са историјом телеграфске ли: није, међу првим покушајима о подизању телеграфских линија налазимо 1727 г. Стевана Греја, који је жицу на 700 стопа обесио у ваздуху помоћу свилених конаца и њом проводио електрицитет.
За овим опитом увршћени су међ првим поку-
шајима и: 1746. г. од Винглера у Лајпцигу; 1747. г. од Висгона у Лондону; 1748. г. од Франклина у Филаделфији; 1749. од Де Лука у Женеви; 1774. од Лесаж-а у Женеви; 1794. од Рајсера и Бекмана;
1816
' Успешнији покушаји јављају се тек од КОВ те
када је и први пут учињена проба са Морзовим првобитним апаратом.
До 1845 год спроводника, док
и 1823, од Роланда.
закључни ' ланац чинила су два те године, иницијативом Алфонза
Фоја инспектора телеграфске француске управе, по-
дигнута је прва линија између Руана и Париза, која је решила чињене покушаје иучинила, да се повратна жица у телеграфији замени земљом, т.ј. да земља као други“ спроводник закључи електрични ланац.
Одмах за тим нагло се одпочео уводити Морзеов апараг као најсавршеније срество за пренашање знакова код свију држава а са њим и подизање ваздушних линија.
Међу првим помињу се: Немачка, затим Енглеска 1846. са организованим друштвом, коме јз био циљ,
да учини што живље телеграфско експлоатисање 1844. Америка од Вашингтона и Русија од Петрограда до Царскога Села, 1845. Француска; 1846. Аустрија; 1847. Шпанија; 1852. Швајцарска; 1853. Шведска; 1855. Срсија; 1856. Шпанија н Норвешка и 1857. Португалија.
Ну; од свију година 1846. је једна "од оних знаменитех година у историји ваздушних линија, јер је она учврстила примену и подобност електричних ваздушних линија. Од овога доба па на овамо електрична мрежа ваздушних линија отпочела се развијати невероватном брзином по свима земљама. Из године у годину подизале су се прахтичнијим начинима. За ово време успело се, да се поједина места вежу под земљом а нека најудаљенија и под морем, — тако, да је данас изукрштан цео земаљски глоб тедеграфским линијама, како поврх земље тако и под земљом и под водом.
Од значаја је, да је у Србији прве половине 1855. г. везана ваздушна линија, с једне стране између "Београда и Земуна — међународна, када је 15. марта исте године први међународни телеграм откуцан Земуну, и с друге стране између Београда, Крагујевца и Алексинца унутрашња; по којој је линији електрицитет из главне београдске телеграфске штацијае, први пут репродуковао Морзеове знаке и откуцана депеша за Крагујевац
3. априла.
Сада се навршује 52 годане од тога дана и Орбија је своје мреже распространила на све стране, само што се извођење подизања линија и данас врши већином без реда и темељног знања јер их већином врше непозвани за овај посао. .
да овом приликом иапоменемо,
МЕ:
Технични услови и прописи.
за пројектовање и извршење желе
зница у округу Пожаревачком на основу концесије од 7. марта 1906
године“)
Глава !. Опште одредбе.
Правац железничких 5 1. Железнице морају бити про-
линија. јектоване међу местима показаним у закону о концесији, но при том линија мора бити тако проведена, да по могућству буду непосредно везани за железничку мрежу: успутна села, индустриски и други центри радиности и градови, уметањем станица или постаја у тим местима или у непосредној близини њиховој.
ж( Како наша Жељезничка Дирекција нема штамшаних прописа за пројектовање железница то саопштавамо ове услове — састављене специјално за пожаревачке окружне железнице — пошто исти са не знатним изменамм могу важити у опште за пројектовање пруга колосека 0,76 мет. чије ће трасовање и трађење бити у Србији за дужи низ година на дновноме реду. | Ур.
|
Ако пројектовани правац железничке линије одспупа местимице од правца утврђеног концесијом или ако успутна села, градови и индустриски етаблисмани или други центри радиности остану не додирнути или
| не везани железничком линијом, морају бити наведени
узроци и оправдано одступање од означеног правца. .
Ако железничка линија прелази места у којима се налазе у раду рудници, концесионари морају поднети с пројектом железнице и мишљење рударског оделења Министарства Народне Привреде о положају дотичног дела линије.
5 2. Код станица при већим градовина или при пролазу линије кроз њих, морају се изабрати положаји ипи правци преставити и на одвојено приложеним плановима тих градова са мишљењем општинских
"управа о правцу линије и положају станица,
Ако пројектована линија додирује или пресеца