Српски технички лист

-— 278 —

После свију фаза, кроз које је прошла историја "телеграфије напоредо са историјом телеграфске ли: није, међу првим покушајима о подизању телеграфских линија налазимо 1727 г. Стевана Греја, који је жицу на 700 стопа обесио у ваздуху помоћу свилених конаца и њом проводио електрицитет.

За овим опитом увршћени су међ првим поку-

шајима и: 1746. г. од Винглера у Лајпцигу; 1747. г. од Висгона у Лондону; 1748. г. од Франклина у Филаделфији; 1749. од Де Лука у Женеви; 1774. од Лесаж-а у Женеви; 1794. од Рајсера и Бекмана;

1816

' Успешнији покушаји јављају се тек од КОВ те

када је и први пут учињена проба са Морзовим првобитним апаратом.

До 1845 год спроводника, док

и 1823, од Роланда.

закључни ' ланац чинила су два те године, иницијативом Алфонза

Фоја инспектора телеграфске француске управе, по-

дигнута је прва линија између Руана и Париза, која је решила чињене покушаје иучинила, да се повратна жица у телеграфији замени земљом, т.ј. да земља као други“ спроводник закључи електрични ланац.

Одмах за тим нагло се одпочео уводити Морзеов апараг као најсавршеније срество за пренашање знакова код свију држава а са њим и подизање ваздушних линија.

Међу првим помињу се: Немачка, затим Енглеска 1846. са организованим друштвом, коме јз био циљ,

да учини што живље телеграфско експлоатисање 1844. Америка од Вашингтона и Русија од Петрограда до Царскога Села, 1845. Француска; 1846. Аустрија; 1847. Шпанија; 1852. Швајцарска; 1853. Шведска; 1855. Срсија; 1856. Шпанија н Норвешка и 1857. Португалија.

Ну; од свију година 1846. је једна "од оних знаменитех година у историји ваздушних линија, јер је она учврстила примену и подобност електричних ваздушних линија. Од овога доба па на овамо електрична мрежа ваздушних линија отпочела се развијати невероватном брзином по свима земљама. Из године у годину подизале су се прахтичнијим начинима. За ово време успело се, да се поједина места вежу под земљом а нека најудаљенија и под морем, — тако, да је данас изукрштан цео земаљски глоб тедеграфским линијама, како поврх земље тако и под земљом и под водом.

Од значаја је, да је у Србији прве половине 1855. г. везана ваздушна линија, с једне стране између "Београда и Земуна — међународна, када је 15. марта исте године први међународни телеграм откуцан Земуну, и с друге стране између Београда, Крагујевца и Алексинца унутрашња; по којој је линији електрицитет из главне београдске телеграфске штацијае, први пут репродуковао Морзеове знаке и откуцана депеша за Крагујевац

3. априла.

Сада се навршује 52 годане од тога дана и Орбија је своје мреже распространила на све стране, само што се извођење подизања линија и данас врши већином без реда и темељног знања јер их већином врше непозвани за овај посао. .

да овом приликом иапоменемо,

МЕ:

Технични услови и прописи.

за пројектовање и извршење желе

зница у округу Пожаревачком на основу концесије од 7. марта 1906

године“)

Глава !. Опште одредбе.

Правац железничких 5 1. Железнице морају бити про-

линија. јектоване међу местима показаним у закону о концесији, но при том линија мора бити тако проведена, да по могућству буду непосредно везани за железничку мрежу: успутна села, индустриски и други центри радиности и градови, уметањем станица или постаја у тим местима или у непосредној близини њиховој.

ж( Како наша Жељезничка Дирекција нема штамшаних прописа за пројектовање железница то саопштавамо ове услове — састављене специјално за пожаревачке окружне железнице — пошто исти са не знатним изменамм могу важити у опште за пројектовање пруга колосека 0,76 мет. чије ће трасовање и трађење бити у Србији за дужи низ година на дновноме реду. | Ур.

|

Ако пројектовани правац железничке линије одспупа местимице од правца утврђеног концесијом или ако успутна села, градови и индустриски етаблисмани или други центри радиности остану не додирнути или

| не везани железничком линијом, морају бити наведени

узроци и оправдано одступање од означеног правца. .

Ако железничка линија прелази места у којима се налазе у раду рудници, концесионари морају поднети с пројектом железнице и мишљење рударског оделења Министарства Народне Привреде о положају дотичног дела линије.

5 2. Код станица при већим градовина или при пролазу линије кроз њих, морају се изабрати положаји ипи правци преставити и на одвојено приложеним плановима тих градова са мишљењем општинских

"управа о правцу линије и положају станица,

Ако пројектована линија додирује или пресеца