Српски технички лист

ОИ

постојеће железнице других друштава, тада могу на тим местима бити саграђене опште станице за путвички и товарни саобраћај, а ако су те станице одвојене,гтада ће концесионари — о своме трошку — саградити сједињујуће краке међу тим станицама. Провозна моћ же- 5 3. На пругама саграђеним по овој лезнице. концесији мора бити уведен по најмање један мешовит воз у оба правца. При одредби нужног возног материјала треба имати у виду ту провозну моћ, највећи могући састав воза као и неопходно потребни вишак за резерву и поправке. Саобразно са провозном моћи мора бити прорачунато и снабдевање водом на станицама имајући при том у виду и потребу у води за друге цељи као за испирање казана, за пиће и т. д.

Глава |. Главни оспови за пројектовање уздужног профила и хоризонталног правца железнице.

Границе падова н у- 5. 4. Највећи дозвољени успони слона н услови про- односно падови на слободној прузи Јентовања уздужног могу бити двадесет на хиљаду (200 а)

профила. но ови највећи успони несмеју бити употребљени у кривинама са попупречником мањим · од 360 метара. У јачим кривинама морају се успони ублажавати у толико више у колико је полупречник кривине мањи. То ублажавање треба рачунати по

350 обрасцу (ој

9 5. Одстојање међу теменима двају прелома уздужног профила не треба да је мање од 150 метара. Преломи у; уздужном профилу саокругљују се кружни луком полупречника 2000 метара.

У ниским тачкама уздужног профила не смеју се непосредно сутицати успони и падови стрмији од Зе. На таквим местима мора се у уздужном профилу уметнути један хоризонталан или највише 3%/«, нагнут а најмање 150 метара дугачак део пруге.

5 6. Преломи у уздужном профилу са разликом успона већом од 8270. не треба да падају заједно са прелазима из правих у кривину да се заокругљење прелома у уздужном профилу не би поклапало са прелазном кривином., Исто тако преломи уздужног профила и њихова заокругљења не треба да падну на отворене мостове без шљунчаног застора. Тога ради преломи уздужног профила са разликом успона већом од 3%/ ер треба да су најмање 20 м. удаљени од задње ивице обалних стубова отворених мостова,

Границе полупречни- 5 7. Чајмањи полупречник кривине ка кривине и Услови може бити седамдесет и пет метара. пројектовања линије 5 85. Прелаз из праве у кривину не

у плану сме падати заједно са тачкама прелома уздужног профила. Ти прелази не треба да дођу "на отворене мостове без шљунчаног застора.

5 9. Прелаз из праве у кривину и обратно треба извршити постепено псмоћу прелазних кривина — параболских уметака. Половину прелазне кривине треба положити по правој а половину у кривини.

6 10. Међу двема кривинама скренутим на су-

Ширина појаса међу 95 15.

протне стране мора се уметнути права линија. Дужина: те уметнуте праве мора бити најмање равна дужини прелазних кривина више 10 метара.

Глава Ш. Положај станица и постаја.

Услови за станице н 9 :!!. Станице треба да су положене

погтаје близу градова, већих села, центара радиности и индустријских етаблисмана, на пресецима или на додирним тачкама са другим железницама или пловним рекама. Њ у

5 12. При избору места за станице треба водити рачуна о удобности и поузданости снабдевања станице потребном количином добре воде, удобности везе са најближим местима.

као и о

9 13. Станице треба да су положене на правим и хоризонталним деловима пруге, но допушта се полагање станице на кривинама са полупречником не мањем од 300 м. и у успонима не јачим од 2,59. Ну кривина на станицама мора бити једног смисла и полагање станица на две или више кривина окренутим на разре стране не дозвољава се.

9 14. Дужина дела пруге означеног за станицу или постају треба да је најмање 400 метара.

Глава 1М. Експропријација земљишта за железницу.

Ширина појаса земљишта. станицама експроприсаног под железницу мора бити одређена саобразно са ширином земљаног трупа, с материјалним рововима, депонијама, јарцима за одвођење воде и т.д, с тим да од спољних ивица јарака, ровова или депонија до границе експропријације остане још слободна ширина најмање 1.00 м. У сваком случају ширина појаса експроприсаног земљишта не треба да је мања од 16 м. изузимајући градова, села и у опште места са великом ценом земљишта где најмања ширина експроприсаног појаса треба да одговара стварној потреби. Ну у тим случајевима смањивање ширине експроприсаног земљишта треба објаснити и навести узроке тога смањивања.

5 16, Експроприсани појас мора бити проширен на сним местима где су положене куће за чуваре, ра днике и надзорника плуге, где дуж пруге морају бити паралелни путови за везу с прелазима и т. д.

Проширење мора одговарати одређеној површини за грађевину и двориште око ње или ширини паралелног пута.

5 17. На станицама, постојама и мимопролазницама ширина експроприсаног појаса треба да одговара ширини трупа на тим местима с обзиром на станична постројења и могућност доцнијег проширења. Ну на станицама ширина појаса не треба да је мања од 50 мет. а на дужину најмање 400 мет. На местима где се узима било мања било већа површина за 'станицу мора се у објашњењу оправдати одступање од тих размера.

Код постоја и мимоилазница ширина експропри“