Српски технички лист
а
5.то. Пети део је срж, а по неким и срце дрвета. Ова ткива налазе се у појединим дрветима веома мало, негде више, а у старијим дрветима, нарочито шупљим, и нема га. |:
На врху најтањих грана и преко пина додиру са ваздухом постаје храна,
сок у која се понова
| спушта под кором и помоћу мекшег дела — лике раз„носи као зготовљена храна цепом дрвету. У овом слу-
чају увећава белик с једне стране а с друге стране
чини, да онај белик, који је ближе једрацу — срцу, очврсне, зарашћује и образује доцније нов прстен или лето дрвета. (наставиће. се) Ти
БЕЛЕ ШЊЕСЕ.
Плафони по систему Ог. М, Миланковића. Просторије | 1 за бечку политехнику знатно се умножавају и тога ра"ди саградиће се једна нова зграда у Кагјасазве по про-
јекту професора Кбте-а. Стручни одбор, који руководи
грађењем, решио је да се сви плафони, у површини од 10000 та2, изведу по систему члана нашега удружења От. М. Миланковића инжењера.
Детаљи о овој конструкцији, којом се постизава тако одличан успех, познати су нашим читаоцима пошто је о њима говорено у нашем листу.
Државна власт, која је имала да цени предлог
стручног одбора, усвојила је исти па је и од своје стране |
и одобрила промену плафзна по типу Ог. Миланковића Ми се свесрдно радујемо што можемо и приликом да истакнемо очито признање који је постигао
овом
својим проналаском један инжењер СОрбин,, на тако високом и надлежном месту.
Нова паробродска линија Северо-Немачког Лојда. СевероНемачки Лојд следујући примеру друштва ХамбургАмерика Линија установљава редован паробродски саобраћај између ЛМибавеи Либека поглавито за руске исељенике. На ову линију одређена су два пароброда „Рлапа“ и „Стева.“
Заставг оба горе поменута највећа светска паробродска друштва лепршаће се у пристаништу Либека, чиме ће много повећати морски саобраћај у том пристаништу. КА
Трговина ни саобраћај Ријеке (Фијуме) у 1906. По стати-
стичким подацима увезено је у прошлој години у Ријеку |
5 826 839 метарских цената робе а извезено 7 600 743
м. ц. Према 1905. години показао се мањак код увоза. за 253700 — а код извоза за 194 600 — метарских
цената; особито је попустила житарска трговина. | Исто се тако смањио саобраћај бродова у упоређењу са 1905 годином; у 1906. год. упловило је у ријечко пристаниште 8077 морских бродова ау 1905 свега 8464. К.А.
Речни и поморски саобраћај Бремена у 1907. Од како.
је ушло у употребу ново пристаниште бременски саобраћај брзо расте. |
У мају месецу упловило је у пристаниште 449 бродова са запремином од 334 838 регистарских тона (362 брода са тонажом од 327 285 Е. Т. у мају 1906). Од јануара до конца маја у 1906. упловило је у пристаниште 1596 морских бродова са запремином од
- усљед рђбавог времена.
1354 748 КБ. Т. а за исто време у овој години 1798
бродова са 1650 304 К. Т.
Речно бродарство на доњем Везеру показало је слабије резултате у мају ове но прошле годнне, а то У мају је дошло 625 бродова са запремином од 109 530 Е. Т. према 646 бродова са тонажом 111975 К. Т. у мају 1906. Од јануара до конца маја у 1906. години дошло је 2090 бродова са тонажом 399634 К. ТТ. а у овој години 2033 брода са 400788 В. ТТ. _ ,
Бродарство на горњем Везеру. стално расте; у мају 1906. саобраћало је 198 бродова са укупно 45552 В. Т. а у 1907. год. 179 бродова са 53386 ЋЕ. Т.
(Од јануара до конца маја у 1906. прошло је 672 брода са 160084 В. Т. а у 1907. 636 бродова са ПОЗИО А КА. Пристаниште у Дортмунду. Недавно је одштампан „Извештај о стању и раду општине Дортмундске за 1905/06. годину.“ Из тога се извештаја види, да је из општинских прихода утрошено за пристаниште у тој години 217 359.— марака (у буџету је било предвиђено 215608 марака), што на једну главу износи 1,25 марака (у претходној години износило је 1,31 марку).
Из извештаја се такође види, да је вредност пристаништа повећана новим дограђивањем за 685 255.марака. Од овога пада 368 189 марака на инвестиције које доносе приход, а 317 066 марака уложено је у радове, који не дају приходе.
На дан 31. марта 1906. год. вредност“ пристаништа по коштању износила је 6 400 755 марака. Од ове суме доносило је приход 2 291279 марака, а 4 109 478 било је бесплодно.
Приход пристаништа износио је а издаци 184922 мар. према томе
310365 марака вишак прихода
износи 125433. марака (претходне године 129 732 марке.) До 31. марта 1906. год. било је издато под
закуп 136477 мг 101939 марака. .
До 31. марта 1905, год. издато је за грађење овога пристаништа укупно 7 116375 марака, у коју је суму ушло и 1077838 мар. употребљених за откуп земљишта за доцније проширење пристаништа. Дакле пристаниште које је у употреби коштало је 7116375 мар. по одбитку 1077838 мар.==6038537 мар.) према вишку прихода од 125 443 мар. рента износи 2,08" [о а кад се узме у рачун цео уложени капитал онда је рента само 1,76%/,.
Грађење овога пристаништа помогла је и држава ~умом од 1325000 марака. К. А.
за смештај робе а за цену од
реши 1 ~ а. ____- ал _ + „а _____ мм ал ИЕ ИД ДА пад