Српски технички лист

— 371 —

У своје време објављен је извештај универзитетског проф. Ог. Грубера о функцијонисању ових филтара, по коме бактериолошке анализе филтроване воде из овог водовода, узете у општинској кући и на

" главној пијаци, показују свега 27 до 29 клица,

их је у непречишћеној води било 2500. Дакле садржина клица после филтровања била је мања него у водоводима са најбољом изворском водом!

Притицањем замућене воде из потока и река за време већих атмосферских талога и топљења снега, вода у водојажама добија веће количине нечистоће, Док су енглески инжењери веровали да се интензивна аерација може постићи грађењем мањих водојажа и степенастим погтројењем већег броја водојажа у истој долини —- дотле је наш техничхи ветера", професор Инце на основу дугогодишњег искуства био мишљења, да је чишћење воде само по себи у толико интензивније, у колисо је дубљи и већи један такав резервоар, пошто се тада боље азвршује и бистрење воде од механичких примеса.

Кад имамо посла са водом из подземних водоносних слојева, замућивање ове воде може наступити само тада, ако иста комуницира са текућим водама, или ако терен плаве велике воде, које могу продрети до подземних водених слојева.

Највећу количину нечистоће од растворених делова примају у себе речне воде за време великог водостања и по топљењу снега. Планинске реке су при малој води и зими већином бистре, али при великим водостањима имају у толико веће количине муљевитих и таложних примесака. Велике реке као Дунав па и нешто мање као Лаба, Сава, Драва, Енс и Висла после дужег тока садрже увек више или маље нечистоће од растворених минералних делова. О чишћењу таквих вода биће речи у следећем излагању.

Према врсти употребе такве веде различни су и услови који се постављају за њен квалитет. Ако вода служи само за индустриске и занатске потребе, напајање котлова и т. д. тада је у главном потребно да се не пређе степен тврдоће, који се за ове ци љеве жели и по правилу претпостављају се мекше воде. Садржина клица —- бактерија тада је од споредног значаја.

Много строжији захтеви стављају се за једну таку механички већ пречишћену воду, ако има да служи као вода за пиће и кућевне потребе. Пре свега мора бити слободна од амонијака, шалитре и шалитрине киселине, које су последица трулења органских материја, и које се могу показати при хемијској анализи. Осим тога не сме бити сувише тврда, што је у осталом по правилу, редак случај код вода из водојажа или текућих река. Што се тиче садржине клица то је у опште узет број од 300 комада у см, кео још дозвољен максимум, искључујући, као што се по себи разуме, пат. гене бактерије. На овом месту да ставимо само неколике примедбе. Пошто се водоводи граде већ кроз неколико деценија и пошто је овај део технике и научно разра -

док |

ћен, могло би се помислити да смо сада начисто са основним начелима за грађење, уређење, експоатацију и надзор јавних водовода, и да су и више управну власи све важније одредбе у овоме смислу већ обукле у одећу закона и техничко-хигијенских прописа.

У Енглеској постоји већ више од 50 година институт за државни надзор над свима водама, које се употребљују за пиће, и домаће потребе па се ипак у енглеској пије врло много водз из водојажа, без предходног филтрисања, а та вода садржи јамачно више од 800 клица.

= У једном говору, који је минхенски универзитетски професор Пт. Емерих држао као сведок у познатом Гелзен-кирхнерском процесу 17-ог новембра 1904. налазимо и на овакав интересантан став; „шта у опште значе 10000 клица у см." воде из Рура према 100000 или једном милиону клица којих има у млеку. У једној грудви масла има често пута толико клица колико Европа има становника. Према једном комаду сира боца воде из Рура је права хомеопатска доза.“

У Немачкој је доиста за последњих 15 година покушавано, да се издаду извесни прописи о води. Немачко царско надлештво за народно здравље издало је нпр. октобра 1892. год. пропис за све вештачке филтре по коме брзина филтрисања без обзира одакле се вода добија не сме прећи 100 т т. на сат, или 2,4 метра на дан. Ова одредба, коју је могао препоручити какав научењак бактериолог, на основу својих радова у лабораторији, изазвала је наравно буру међу техничарима, који се баве снабдевањем водом,

Протест ових техничара побудио је надлежне да ударе јединим правилним путем и да за саветовање о овима спорним питањима и за прописивање основних начела позову једну комисију из представника хигијенске науке и техничара ове струке. Комисија радове довошила али резултат ипак још није објављен.

У овим радовима од стручњака техничара узели су учешћа Гран (Цетмолд) Фишер (Ворме) Бер и Пифке (Берлин) Линдлеј (Франкфурт на М.) Мајер (Хамбург Мертенс (Позен) и др. )

Државни надзор над водоводним инсталацијама датира се у Пруској тек од 1901. год. и прва одредба, да срески лекари имају да воде сталан надзор над водама, није се показала као срећно изабрано административно срество, пошто је врло мали број среских лекара био довољно упознат са најмлађом медецинском науком: Хигијеном и Бактериологијом. Ово се одмах увидело и сада су сви ови лекари, који су позвати да воде надзор дужни да на Универзитету слушају предавање из ових струка и да полажу испите.

Ну ла се вратимо опет на предмет: како се по- | стиже циљ да се такве воде прочисте 2 3

У напред изјављујем да је наша речна вода у многоме боља него што се то обично мисли. Познат . је факт, да код речних вода као и код вода сакупљеним у водојажама наступа чишћење само по себи услед аерације. Анализама универзитетског професора Ре. (Шатенфроа нпр. доказано је да вода у Драви код Осека не садржи ни амонијака, ни шалитре ни шалитрине ки-

је своје