Српски технички лист

БРОЈ 48.

У Београду 2. Децембра 1907. год.

ХУШТ ГОД

СОРПСОНИ

ЊЕ

ИЧЛИЛ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕНТА.

ЧЕСТОБРОДИЧНА ТРАСА.

У 261. броју „Трговинског Гласника“ изашао је под горњим насловом, на најугледнијем месту листа, као уводни чланак, један напис из пера човека, који није дубоко посвећен у радове око грађења пруге Параћин – Честобродица— Зајечар.

Да није дубље посвећен, да не речемо чак да је и необавештен, види се по томе, што говори о траси прско „Вештала“, као да се ова извршује ; међутим нап им читаоцима је познато, да најновија траса, сад на извршењу, оставља „Вепала“ десно, вере се уз реку Грзу и велику ЧестоСродицу, око Слеменског: и Живковог Потока, па на Столице, где се на прелазу птеко Стогица, у једном потоку, саставила с некадашњом Честобродичком трасом, која је прелазила преко „Вел ала.“

Ми се не бисмо освртали на излагања поменута у том чланку, да писац није нанео неправду и нашим младим инжењерима и техничком факултету нашег универзитета.

Писац наводи многе крупне техничке грешке и пита се шта је томе узрок. Ја ћу да покушам да писца разуверим у једним питањима а да дам објашњења о другима.

Напуштена Мисачка пруга вије ни у колико брука нити грешка наших инжењера већ наших рудара, који су били нашли да ћеу Мисачи бити готово неискрпан мајдан каменсг угља. Што су сеони утом преварили, томе нису ваљда инжењери криви. Данашња Аранђеловачка пруга, то је заиста инжењерска грешка. али са“ о у толико што су пристали, да при трасирању железница пресуднуречдају династички разлози а не чисто технички и комерцијални. Главна грешка пада за ту пругу на врховну управу, се извесна места не смеју додирнути трасом.

Рушење моста на Морави између Осипаонице и Пожаревца доиста је грешка оног инжењера, који је тај мост пројектовао и рачунао. Тај је инжењер радио овај тежак

која је диктирала, да |

посао одмах чим је изашао из : коле и то са стране поглитехнике; погрешио је у рачуну, Ту погрешку нису пронашли ни остали инжењери и инспектори ни начелници, који су тада састављали Грађевински Савет, па је није нашао ни предузимач у Белгији, гле је мост скројен и израђен. Грешку је нашао пок. лроф. Тебпауег, који је сличну «кепертизу врпио и на једном мосту, који је рачунат у бироу Ајфеловом.

У осталом не треба да мисли писац да се такве незгоде и грешке не дешавају и по другом свету.

Ту скоро се башу Француској срушио

- један мост за време монтаже.

А грешака у железничким трасама и недаћа ове врсте, као што је наша с Честобродицом има врло много.

Баш на прузи између пабрезине и Трста проведена је пруга окомком Карста, где има грдних клизалишта. Пруга је зато коштала баснословну цену. Ту су се рушили потпорни зидови по 3 метра дебели у врху, као да су од карата а не од камена. Флиш је клизао неодољивом снагом по нумулитском кречњаку.

На прузи Св. Петар—Фијума насипи су се разилазили као тесто, пау место да буду све виши, они су постајали све пири. Слично је било између Егра и Карлсбада.

На пруза Не гопп-На! тунел се рушио и ломио већ готове сводове.

Ка пругама по Ердељу непрестано су муку мучили с клизавим земљиштем. Чувена Бренерска железница кошта грдних пара, јер је подлокава река 51.

Из. ди то

Међутим за нашу недаћу на Честобродици сви други разлози могу бити истинити, само један не. Тој недаћи није узрок незнање и неумешност наших инжењера. Него кор.. На то нека одговоре они, који су наредили, да се гради пруга преко Слеменског и Живковог потока.