Српски технички лист

--4(о ==

Истина у нашој Железничкој Дирекцији био је један човек, сад већ покојни, који је био у многоме фаталан за железничке трасе. Кад је једна комисија решавала о томе, да ли да се прими Јирачекова траса или она преко „Вешала“, онда је поко,ни инспектор био у сред седнице узвикнуо, да је сваки луд који би усвојио Јирачекову трасу. Па поред свега тога један је члан комисије одвојио своје миџљење и предложио Јирачекову трасу. Али изгледа, да се Дирекција на ово није 'обазирала. Противу Честобродичке трасе преко Вешала било је наведено много разлога и Дирекција је није могла усвојити; па место да прихвати већ готову добру трасу, коју је требало јоп мало проштудирати и незнатно изменути, она нареди трасирање ове садање трасе дуж Честобродичког друма. А зашто» На то не умем да одговорим.

Али знам поуздсно, дасу сви инжењери секције Мутница — Столице, готово сви ђаци нашег техничког факултета, (један од њих свршио је само наш факултет а остали су студирали и на страни), да су сви молили и кумили дирекцију, да се та траса не изврши. Претили су били штрајком и све није помогло, све док сама траса није штрајковала. Да нема опет какав фаталан човек у напој дирекцији 2 !

Кад су били техничари ТУ године у екскурзији да прегледају радове на тој траси, један је професор био приметио инжењерима, да дренаже, које се копају не наилазе нигде на непробојан слој, који би образовао клизалиште, а ровови су местимице били дубоки 10—15 метара. Томи даје повода, да овом приликом проговорим коју и о вероватном узроку катсстрофе.

Зна се да 6 месеци није било кише а земљипте у рововима за дренажу било је не влажно, већ мочарно. То значи да је земљиште пуно глине, која у великој мери прима влагу из ваздуха и не пушта је лако од себе. Цео је терен тамо терцијеран лапор и по свој прилици постао од доломитног кречњака над црвеним пешчаром.

Цела околина Параћина има црвену земљу. Црвенило ће долазити од хидроксида гвожђа (рђе) а то је крајни продукт једног хемијскога процеса, који ћу овде навести.

Врло често у терцијерним лапорима (Мегдеј), особито у теренима мрког угља, има примесе гвоздених сулфида, који под упливом ваздуха и воде или саме воде засићене ваздухом и угљем диоксидом, врло лако оксидишу. Ова примеса може бити врло ситна као прах и подједнако по маси земље распоређена, а може бити и као крупно комађе. Кад је то крупно комађе у облику Маркасита

Ег 5, (46,7 гвожђа и 53,59, сумпора), онда и крупно комађе лако оксидише. Продуктог оксидисања и распадања је хидроксид гвожђа и гипс, јер се ослобођава сумпорна киселина која с кречом од распаднутог доломита гради гипс. Гипс повећава : олумен земљишту и тиме

поништава готово сасвим кохезију, десета

дина осипље, местимице и препуца и одваљује, те сурвава у долину.

Близу утока Мале Честобродице у Велику Честобродицу има једна мала главица, која је сигурно постала некада услед тога што се сурвала грдна маса одједном.

А и по целом терену виде се јасни знаци спуштања и срозавања земље на ниже.

Сам честобродички пут је услед те опасности од сурвавања врло не рационално изведен. Сви су успони сконцентрисани на кратку динстанцију и зато су врло велики; прелазе 7 и 8 по сто.

Што се више такво земљиште разголићава и излаже ваздуху, то је све већа опасност за сурвавање начетог земљишта.

Такво би земљиште требало начињати у ситним партијама и одмах облагати раскопане површине, да се колико толико заштите од уплива атмосфере. Можда би се таквим радом налик на рад у тунелима, могло у неколико и спречити сурвање у земљтшту мање растреситом него што је оно у Честобродици дуж Честобродичког друма,

Међутим изгледа да је'земљиште ва траси преко „Вешала“ друкше природе. Тамо има обилато извора. А извори се јављају махом на стицају за воду поопустљивог и непропустљивог слоја, и то махом мало ниже но што је та граница.

Тамо махом леже кречњаци над црвеним пешчарима. Вода засићена угљен диоксидом из кречњака издваја глину и сноси је на пешчарске слојеве и ту је таложи, те се по тој глини-и по глиновитом цементу самих пешчара образују клизалишта. Сем тога тамо бивају сурвања и услед хемијског процеса распадања. У потоцима леже грдне громаде- пешчара кречњака и кварцита, кога тамо има по падилима излученог. Кварцит не страда од атмосверилија али подлога му је од пешчара и кречњака трос на, те се и кварц, кад му се подлога измакне, сурва низ падину и механички раздроби док стигне до потока. На тој траси има неколико ексилицитних клизалиц.та, којима је непосредан узрок вода и тежа.

Противу таквих клизалишта готово је лакше борити се него липротиву оног хемиј-

ског процеса, који смо горе описали. Зато.

смо у првом чланку о недаћама на прузи Параћин Зајечар и казали: да је дирекција Срп. држ. железница заједно с меродавним факто-

ј |

она де.