Српски технички лист

= 405 —

је после ширења техничке, индустриске и трговинске наставе.

Резултат. Од 1890 до 1905 г. спољашња трговина Немачке пораспа је од 9 на 16 милијарди, Швајцарска од 1640 на 2300 милијона, Белгиска од 3 на5 милијарди, а Француска, која је 1890 г. исносила на 8 милијарди и 190 милијона дорасла је за овик 15 година, само за 1246 милијока.

Немачка има више од 12000 студената по својим политехничким школама. 400000 немачких младића походи разне индустрис«се и трговачке школе,

Држава помаже ову наставу са 18 милиона на годину а вароши и удружења са 16 милијсна. Француска пак, жртвује на исту сврху само 5 милијона

У Француској за образовање занатлија нема осем врпо ретких, у осталом извесних, стручних школа, ни каквих другах институција до шегртског учења по радионицама, које, најчешће доводи до специјализирања радника. Такав радник, н.пр. тридесет година прави казаљке на часовнику и не уме се помоћи ако му се сопствена часовник поквари.

У случају, пак, да треба модификовати израду, француски атеље-и се обраћају на страну редну снагу. Ронска индустрија електрицитета употребљава хиљаде швајцарских радника и једино зато, што само они разумеју посао потпуно од аз до ижице. Па ипак има пемоћи. Ево шта г. Астије предлаже:

1. Обавезни стручни курсеви или настава за усавршавање има се установити свуда, где има места за шегрте, радзике и трговачке и индустриске чиновнике. 2. Обавезност похођења на основу закона (са извесним резервама) за младиће и девојке испод 18 година, чиновнике трговинске и индустриске, као и обавезност за шефове индустриских и трговинских предузећа да осигурају ово похођење.

Г. Астије нарочито полаже на обавезност и вели да је она неопходна ради економске утакмице и одржава њихова ранга у свету исто тако као и војна служба. — Француски радник има природна првимућства, он има укуса и доста интелегенције. И благодарећи овима он предњачи пред својим страним дру-

говима у свима занатима који додирују уметност. И у пркос свега тога они не напредују на економском пољу.

„Одговорност надлежних, завршује г. Астије, биће неизмерна, ако се не одлуче, да помоћу обавезне техничке наставе даду француским радницима оружје, тако им потребао, ради утакмицз и победе.“

Зар се и ми немамо чему научита из овога. Зар и ми не наличимо у многоме, у овом погледу, на Францускуг — И ми имамо економске посленике исто тако обдарене природним преимућствима. Па и ми, опет, исто тако економски не 'напредујемо, као што би требало. И њима је неопходно потребно исто оружје.

Што наш радник снабдевен овим оружјем може да уради баш у тој Немач сој и баш међу тим радницима, које французи тако каваљерски хвале, најбоље показују свршени питомци Војно-Занатлиске школе, који по готову по правилу одлазе сви у Немачку на даље усавршавање. Благодарећи својој теориској спреми, која се састоји у потпуности изучавања свога заната, стечена у Домовичи, они у средини својих немачких двугова, који су опет више мање специјалисте за кратко време заузму прво место и цене се као најбољи мајстори. — Често је пута српских радник, примивши се новог посла и свршивши га на задовољство послодавчево, извукао овога из незгоде, кад је требало увести неку новину у раду или свршити неки са свим нов посао, за који је требало одребивати тарифу Немачки радник, навикнут на већу или мању сталност једног посла ова«ве новине увек прима са гунђањем, а често је готов и штрајковати, јер нема рачуна напуштатн стари посао на који се навикао и који ради брзо и вишег механички.

Мило ми је констатовати, да се у новије доба и код нас почело више радити у увоме правцу, само се мора желети да се не стане већ увећа активност на овом. Јер, најзад се свуда разбија заблуда и увиђа се да индустрија, или у опште економија, са специјалисаним посленицима може фабриковати, али не може напредовати. пи на овом пољу важи за напредак девиза : Знање је светлост, знање је моћ !

Пи ла, СоВ.

О значају друмова ненада и сад.

(Наставак)

Међутим се на тај начин не може друм одржава ти у исправном стању, јер временом наступе такве улоке и бразде, које се без попуњавања не могу поправити. А кад се већ мора и пре обнављања целог слоја горњег строја још иу току времена делимично попуњавати, онда генерална оправка по описаном методу није рационална. Овакав случај наступа или кад је материјал од ког је горњи строј друма врло чврст или, кад је друмом слаб саобраћај.

Обе ове примедбе могу бити основане уизвесним случајевима. ј

1). Прва примедба. — Нека је е дебљина горњег стројапре попуњавања,т дебљина новог слоја пошто се утаба, т просечна дебљина горњег строја за време од једног до другог попуњавања.

Из слике се види да је;

Ји == | 2 (=: 6.)

Обе количине Г и е имају свој минимум. Количина е варира између 5 и 10 ст. количина г опет зависи од минималне дебљине слоја који се може разастрти корисно а та је 6 ст. што се под ваљцима сведе на 4,5 до 4,8 ст. дакле г пут. == 4,5 до 4,8 ст,

Како је п ==1 + = то је ит ши == 7 до 13