Српски технички лист

— 419 —

Без многих слика немогућно је описати све подробније. Само ћу напоменути да су фуге п ироке; колико дебљина цигле да испадају из равни зида и да су накнадно „фуговали“, — да је зидана, у главном, ломљеним каменом са местимичним слојевима за изравнавање од камена, — спољ"а облага од неизменичних редова тесаних камена око 30 с/т ширине, и редова опека (3, реда) такође са фугама у ширини око 30 с/лт, — да су сводови рђаво зидани од непритесаног камена и око 30 с/т јаки, — да су употребљиване дрвене стеге скоро на сваких два и по метра, — да је темељ свега 60 с/т дубок и т. д.

О историји ове цркве такође би се имало говорити, но зато треба више и времена и труда. Покушао сам прикупљати материјал, али се моја добра воља разби прво код архиве нашега министарства; не могу да се нађу акта из 1889. године, где се може видети како је прву иницијативу за обнову узела бив, Краљица Наталија.

Поштовани господин Валтровић нарочито се интересовао за.обнову, и долазио ј: у Крушевац за време рада: о свом тропку, из љубави према послу. — Кад је посао био свршен био је и у колаудацији са г. Жива-

новићем, примивши све као разложно и смишљено израђено, аиу оним поступцика, где сам из разних разлога изменио начин обнове изложен у комисћском извешћу. — Колико се с овим првим послом ове врсте успело, зна се само из протокола Колаудације.—

Стари изглед цркве, пре рестаурације, може се видети код Каница; „Византиски Споменици по Србији.“

Целокупна досадања оправка, по новчаним документима износи 35.692 динара. Ако се до године издејствује кредит, довршиће се и сви остали радови са живописом на лик византпскога.

За овај посао захвалност припада свима

| који су својим заузимањем продрли са овако

„луксузним“ послом... То су министри г. Г. Денић, Тодоровић, Давидовић и остали са својим референтима, стручњаци г г. Валтровић, Илкић, Живановић, Д-р Васић, Браљинац и представаици црквени, са правилним

„схватањем како капитал црквени треба упо-

требити на ову рестаурацију, па су га сами и понудили да се доврпи започети п.сао.

1, децембра 1907. Београд Аркитект Мин. Граб.

Пера Ј, Поповић.

У прилог траси преко Обрадове Столице.

П.

У чланку пред овим, а под истим насловом, изложили смо два примера на земљишту сличном ономе на коме је била стпочета израда железничке пруге дуж честобродичког друма, која је сад, како изгледа, напуштена. Данас ћемо изложити пример са земљишта које је слично ономе преко ког је трасирана пруга Доња Мутница—Вешала—Самањачки Поток— Столице.

То земљиште припада пермској формацији црвеног пешчара; Цео је терен јако испресец:н, косе и увале смењују се на сваком кораку. По површини је распаднут кречњак помешан с пешчаром и с излученим громадима кварца. Увале и потоци пуни су грдних сурвина црвеног пешчара, кречњака и кварца помешаних са разноврсним шљунком. Чим киша падне. местимице је такво блато, да се по њему не може ићи а падине су, нарочито у долинама потокаину

близини извора, тако стрме и клизаве, да се морају

усецати степези за пењање и силажење. За време најсушнијег лета, извори не пресушују, а има их врло много; избијају на све стране на стицају глиновите подлоге и горњег растреситог земљишта. Цео је предео покривен буковом шумом, у којој има врло много

„искрутина.“ (Тако тамо зову сељани оборену букву |

која јеиз корена преваљена). Апсолутно је немогућно, да су ове искрутине дошле отуд, што је ветар оборио букву, већ ће свако јако бити разлог склизавање земљишта услед хемијских утицаја и механичког дејства. воде, јер је шума врло густа.

На врло много места има експлицитних клизалишта. На пројектованој траси има усека по 10-- 15 метара дубоких и насипа толико исто високих.

Потоци, судећи по крупноћи материјала, који су сносили некад, и крупноћи материјала, који носе сад, мењали су свој уздужни пад услед сурвавања маса и ерозије брда. Врло је вероватно, да су сви, у доњим слојевима, — под жљебом потока, муља, на велику дубину.

Инжењери, који су тамо радили при обележавању трасе, тражили су били у своје време, да се бар местимице сондира земљиште, к ко би се сазнала стратификација слојева за усеке и подлоге за насипе, као и за фундаменте за објекте. Али до тога није дошло. С тога сеи ми морамо ограничити на оно, што је према формацији и према површини и облику земљишта највероватније. Већ многи извори у буковој шуми,

пуни наноса,

који никад