Српски технички лист

490 —

не пресушују, показују, да испод растреситог слоја земљишта мора бити уме или лапора; јер се ти извори јављају увек нешто испод границе тих слојева. Сем тога, има много потока, који никад не пресуше, Они су сви врло испреламани у току и по хоризонталној и вертикалној пројекцији, што показује, да им долине још нису израђене и да има местимичних сурвазвања земљишта.

Најзад слојеви кречњака и пешчара, где су јасно издвојени, показују велики попречан нагиб; показују, ла је ту било јако набирање слојева и великог бочног притиска. услед чега су слојеви морали испрепуцати и испретурати се. |

За време киша с пролећа, по речима једног инжењера, терен овај

Сад треба замислити: да се такво земљиште просече усеком дубоким 10—12 метара или оптерети насипом од 10 –15 метара висине. Јасно је, да ће се на свима тим местима морати јавити покрет земљишта услед поремећаја равнотеже, и то покрет у великом размеру.

То је навело једног нашег стручњака, да предложи, да се свима усецима смањи дубина, а сви насипи преко извесне мере замене вијадуктима.

Ми се бојимо, да се и тиме не би зауставио да ће се у таквом

за фундирање

просто плива,

покрет. јер више је но извесно, земљишту тешко наћи солидан слој виадуката, који би већином дошли на стрме падине; а с усецима би било слично ономе, што се десило на Бапуштеној прузи.

Искусво на напуштеној вреди и шта кошта дренажа. Овде би дренажа морала

поткопима — штолнама

прузи показало је шта

на много места да се врши --= јер је непробојни слој глиновите земље, како изврло дубоко испод површине, пошто су сви нешто мало изнад

тледа, извори махом на подложју брда, површине воде у потоцима, а има их и по странама, што значи, да се може накћи и на два ивише клизалишта једно испод другог. Да доиста има јаких клизалишта, може се судити и потоме што је, колико се сећамо велики самањачки поток, на излазу ка Столицама, пун оборених букава, љутска рука ни сикира нису такле. Оне су се сурвале заједно с кореном, као онај слап на речици јадру у подринском округу, где су дрвета снесена и разбацана тако, као да је просута кутија жигица. Слично је ако се зе варамо и на Мијајловом потоку. _ Пошто смо овако, колико се могло по сећању описали терен ове друге Честобродичке трасе преко Бешала, (на терену пред Вешалима има просторија потпуно мочарних и баровитих); да сад наведемо примерм из праксе, из кога ће се видети, с коликим се тешкоћама и новчаним жртвамаборило у страном свету на приближно сличном земљишту. |

које

Железница Веђта — Напаш прелази вододелницу

између реке Везера и Рајне преко изданака Кћбп-а и Вогеса. (Уосез француски Вож). На јужној страни па-

дине су стрме. Да би се избегао тунел, а да би се задржао максималан нагиб пруге 1:100, пруга је разви

јена по јужној падини изнад села ЕЈт-а одакле се пруга: рачва ка Сетипдеп-у.

Ова јужна страна, којом је железница проведена издигнута је слојевима тријаса приликом набирања коре иерупција при стварању Вогеза и испуњена базалтним масама. Доцније је базалт срозијом покрио падину, а сем тога нанесено је много умовите земље, која у већој дубинн прелази у глину. Основа свега је шарени пешчар, који прелази у црвени шкриљац. Седиментарне стене пешчари шкриљац испретурани су приликом набирања коре, тако, да су им слојеви у јаком нагибу а кречњак, који је био изнад њих, вода је раздробила и снела у долину, где га је сталожила на заклоњеним местима.

Земљиште је ово унеколико слично честобродичком, Јер, као год што је по површини честобродичког земљишта распаднут кречњак и пешчар за воду пропустљив, тако је и на овом земљишту распаднут базалт врло порозан. Киша и водене жице и овде по: ниру кроз растреситу земљу чак до непробојног слоја, као и на Честобродици.

Чим је на поменутој прузи у Немачкој начето ово земљиште, примећена је равнотежа маса, које су се једна о другу опирале, а вода је поред тога расквасила глину и начинила је клизавом, те су се по слоју глине грдне масе земље и стене плазале на ниже. — Исто тако је поремећена равнотежа и насипањем. Масе дуж падина брда нису биле једнаке структуре, а све махом прожмане водом, падине при том под великим нагибом; те је терећење учинило, да ове пабилне масе попусте и да се срозају низ слојеве глине, који су махом били 2,5 до 3,75 тш испод површине.

Местимице су сувише високи насипи, каквих би било и на нашој траси, компримисање горње размеке ш ане слојеве, и тиме се пореметило правилно отицањ воде. Вода се прикупљала испод насипа, расквасила му доње слојеве, те су и сами насипи попустили и срозали се.

Противу овога борили су се разним срествима: скидали су земљиште да олакшају клизалиште; падине скресавали по врло благим нагибима; остављали врло. широке банкете и т. д. Градипи зидане бедеме 31 потпору. земљишта и нарочито процедили су земљиште у великој размери.

Изворе и водене жице прикупили су у цеви и спустили их што се могло ниже испод планума усека.

Најзад пресецали су и клизалиште, да би се што већма ограничила опасност клизања.

Све је то коштало труда, времена а нарочито

новаца.

За 175 километара пруге изнео је вишак трошкова око ових радова: 2 649 000 марака или: 5 458 270 динара што чини по километру вишка око: 151000 марака или 185 750 дин

Ми мислимо да даље више не разлажемо.

Нека у честобродици вишак изнесе по кило метру само по 150000, на је доста да се с пуним поуздањем пређе на трасу преко Обрадове Столице, која је траса и краћа и у здравом земљишту. Ј.