Српски технички лист

— 422 —

тикалан зид од стене Вапћуаске коју пробија тунел. Улаз у тунел непосредно је на опорцу шестог свода, који је око 10 метара испод пруге усечен у стену. Велика висина нарочито оних трију средњих стубова који почивају у дну долине, као и уски пролаз за воду која за време киша и отапања снега јако набуја и дере, одустао је предузеће од употребе скела какве је дуж деле пруге употребљавала. Скела је замењена једном конструкцијом која је омогућила да сеодвоје справе за

довоз и депоноване граће од справа за дизање. Првобитни план је био, да се клисура премости конопцима од жица и да се о њих обесе скеле. Океле би сес ужетима издизале како би зидање напредовало. Али би то било заметно. Зато су од тог одустали, па су се решили, да скеле подупру високим гвозденим стубовима кроз средину стубова. Ово је гвожђе и остало у зиду Окелу су подизали како је напредовало зидање ослањајући је непрестано на гвоздену конструкцију. Сама скела је израђена као решеткасти гвозден мост.

(Ова три гвоздена стуба састављена су овако. На

сваком су по 4 разнокрака угаоника дугачка ло 6 метара међусобом повезана попречке и у накрст другим угаоницама. Веза је вршена шрафовима. Како је зидање стубова напредовало тако су попречне и унакрсне везе поље по поље скидали те су их употребили за других 6 метара. А сами усправни угаоници зази-, дани су у стубове. Сами горњи, највиши делови гвоздених стубова нису остали у зиду. На те стубове наслањали су се мостови с решеткастим носачима по којима су се кретале дизаљке (Гашкгаћп). Решеткасти мостови могли су бити уздигнути изнад зида преко четири метра.

За дизање грађевинског материјала биле су удешене епектричне дизалнце с електро магнетским кочницама. Ове су кочнице дејствовале аутоматски зим влектромотор из будикојих разлога остане без струјеј Али су служили и на то, да се терет заустави на којо се висини хоће.

(наставиће се)

Решења француског државног савета.

ЈЕ Кад предузимач одрече да поступи по добивеној наредби, да послове врши нормалним током и тиме надокнади оно што је пропуштено у Бремену због чега је наступило одоцнење у радовима, тада је послодавац у праву, кад није било случаја неодољиве силе, да од предузимача посао одузме и да га врши у режији.

Објасњење : уговором је предвиђено да предузи-

мач израђује дневно 40 15 зидања на тунелу Т: За пробијање овога било је предвиђено 4 тачке за нападање. После навале воде на једној тачки, предузимачи су имали још три тачке на расположењу, на којима су на свакој од истих, могли израђивати по 1440 т, зидања дневно, што је и експертима утврђено, то се наредбом, којом се захтевала укупна израда од 40 пп двевно и није тражило нешто што је немогуће било

извршити.

Кад се узме у обзир да је отпуштена наредба ·

била оправдана због одоцнења у извршењу и потребе да се посао доврши до уговореног рока, и кад се из докумената не види да је одоцњење потекло усљед случаја неодољиве силе, грешком или нехатом државче управе, то је, по условима, Управа била у праву што је посао довршила у сопственој режији. 105

Пошто је предузимачу С. посао одузет, државна Управа утврдила је цену од 25 франака по кубном метру грађе, али предузимач се не слаже односно количине, која је урачуната у 547,028 те.

Међутим ни у овом погледу предузимач није у праву пошто му се може и сме урачунати само она количина грађе, која је заведена у грађевинској књизи, тако да су одређени процениоци имали да цене једино цену грађе а не и количину исте.

ПЕ

Предузимач С, тражио је накнаду штете у 16615 франака на име изгубљене добити, с тога, што кривицом државних органа, предузимач није могао да изврши извесне радове од којих би имао добити.

Земљани радови, који су овде у питању, нису могли бити извршени, тврди предузимач зато, што при про«ијању тунела добивени материјал није могао бити транспортован путем који постоји дуж десне обале потока КЕ. и што налази да је државна управа била дужна да омогући предузимачима употребу пута, на левој обали потока ГК.

У времену кад се одржала лицитација није било моста, за прелаз с' једна обале на другу, сем тога други део станичног простројења, који се баш тада извршавао, налази се на левој обали потока и по томе предузимачи су имали дужност да се увере да месне прилике не допуштају да се они служе путем који се налази на левој обалх, за пренос откопане земље; у осталом не постоји ни обавеза државе да ће се она бринути да се предузимач може служити дотичним путем и према томе жалилац није у праву што тражи по овој ствари накнаду штете,

~ др

__--2в-

Па у ииј