Српски технички лист

— 423 —

Слешричке централе и прекос скаге.

Пошто из дана у дан расте потрошња угља, то се данашња целокупна техника најенергичније труди,

да открије и искористи оне изворе снаге, које нам.

природа у огромном изобиљу по целој кугли земљаној пружа као: сунчану топлоту, морске таласе, плиму и осеку, ветар и текућу воду. Ако испадне за руком, да се прва три извора корисно употребе као мсторна снага, то се у будуће неће више у овако великој размери употребљавати угаљ, који је природа у ранијим епохама обилно депоновала, али — који није неисцрпив. За сада јетехника већ умела искористити снагу воде, јер у последње време видимо, многе текуле воде корисно употребљене у служби индустрије и економије.

Највећа постројења, која механичко-електричним путем искоришћују природну снагу, свакојако су построји на падовима Нијагаре. Тамошњи најновији построји по својој величини превазилазе раније подигнуту централу „Мтастата Ропег Со“, која је у своје време цео свет у чуђење доводила. Ово друштво, као што је познато, са двема машинским централама располаже

снагом од 105 000 Р.5.; а за произвођење ове снаге служе 21. динамо-машина од по 5000 Р.5. Последњих година почело је исто предузеће да подиже нову централу с друге стране Нијагаре. Ова нова централа довршена је 1905. год. а предвиђена је са 110.000 25. која ће се постепено повећавати. Ова нова централа

позната под именом „Сапфап Крсата Ропетг Со"

лежи на самој обали реке поред једне веће окуке. У непосредној близини обале постројена је машинска зграда дугачка 200 м. Кроз фундаменте ове зграде пролази 11 канала; сваки канал спроводи воду за поједине турбине, које производе по 10000 Р.5., а постављене су на поду чврсте ст:не у дубини од 50 м. испод површине воде. Над овим колосално-великим, близним турбинама, — које. огромну снагу производе, — стоје водоспроводн; цеви од 3. м. пречника Ове нове турбине као и старе по 5000 Р.5. није радила америчка, већ циришка чувена фирма Евзећег Мууз5 ппа бо. На горњем крају турбинске осовине утврбен је генератор који производи обртну струју од 12000 У. напона, али за пренос на веће даљине овај се напон подиже од 36000 до 60000 У. Вода из турбина проводи се тунелнм до у реку и благодарећи повољном положају машинске зграде, овај је тунел за чи таву 1000 м. краћи од тунела старе америчке централе. Овајје канадски построј услед савршенијих машина знатно јевтиније саграђен и ради под знатзо повољни:им околностима, него стари на другој страни реке. Обадве централе везате су међусобно са кабпом високог напона; ипак је канадска влада као услов ставила, да се једна половина снаге резервира за претплатнике с њихове стране реке.

Д.

Нњижевност.

Ујезн Нтуабакоса Отазфуа Јижита 1 Атћњекба и Тастеђи број 5. за ову годину штампан је са овим садржајем.

Електрични уређај у краљ. земаљској казниони у Митровици, (Свршетак) од Др. Ст. Пливелића.

О експлозији корнгаловог котла у Стајници. Пише кр. инжинир Бирач.

Водостоји. Пише краљ. техн. сиветник Валентин

Лапен.

Сигурност вожње на железницама. Пише инживир Р. Фрањетић.

Особне (личне) вести.

Друштвене вести. Записници одборских седница

Различито. Израбљавање (употреба) водних сила у Корушкој. — Прорицање времена у Америци. Пројект за опскрбу града Прага водом. — Појасни цјеник кр. уг. држ. железница. — Пометала (чишћење прашине. — Порез на аутомобиле. =— Хидрометријске радње на ријеци Ујеп — Напредак при издржавању цеста (одржавању друмова) — Проширење бродивог канала од Северног до Источног мора. Израбљивање морске плиме за произвадање силе

П. Д.

БОВ ДР АД Реј

Употреба водене снаге у Корушкој. Врло је интересан· тан пројекат састављен за употребу водене снаге на М евле-ском језеру у Корушкој и на потоцима његове околине. Да би се повећало отицање поменутог језера увешће се у то језеро потоци Глезег и Ми, који се сад непосредно уливају у Драву.

На појачаном отицању с падом од 85. метара саградиће се турбина од 60000 коњских снага. Осим тога подићи ће се на горњем делу потока |лезег једна мања турбина за 6000 коњских снага и још једна за 18000 коњ. снага. На првом месту постоји пад воде од 17 а на другом од 100 метара.