Српски технички лист

— 438 —

се железничке шине Сједињених држава, ма где да су грађене, врло брзо абају и ломе и да у погледу сао-

браћаја не дају довољну сигурност, Америчка желез.

ничка друшва канда намерно неће да признају главни узрок, а то је преоптерећења свију њихових линија услед великог саобраћаја и огромно тешких локомотива и вагона; а пре свега безобзирну брзину експрева. Путничка и теретна кола од 30 — 60 тона бруто те. жине, локомотиве од 100 — 150 тона јуре са двоструком брзином преко колосека, који су пре 10 — 20 година положени и који су одређени за возна срества од двапут мање тежине. И ако изгледа да је неминовна потреба, да се на свима главним лини-

ана замене старе шине са новим тежим, па ипак сва

железничка друштва избегавају овај велики посао, већ покушавају, да се помогну са новим врстама челика и другим композицијама. На бостонској главној железници, на којој су шине од меканог бесемеровог челика показале ужасно брзо абање, намештене су нове шине од тврдог челика са већим процентом угљеника; па ипак ове шине, поред своје веће цене, показале су се нешто боље од старих, али ипак нису могле одговорити великим захтевима електричних железница. Такође употреба никал-челика за шине на линији: Пенсилванија — Балтиморе — Охио није дала жељеног успеха. Једна никал шина, која је лежала у једној кри-

вини између двеју шина од тврдог челика морала се је изменити, —- услед великог абања, — после 204 радна. дана. Најпосле је се приступило употреби шина од манган-челика, који ради фирма Ућатот пи, Со. у Филаделфији и чији челик има ванредну жилавост и тврдоћу. У једној кривинн од 25 м. полупречника, у којој су шине од Бесемеровог челика, после 44 дана биле сасвим поабане, показале су шине од мангон чепика тек после 3 године мале и незнатне рисове. Шине од манган-челика скупље су 13 пута од обичних Бесемо. рових шина и раде се у дужинама 6 м. Ове са шине лију на врло високим температурама и због врло велике тврдоће челика недају се више обрађивати.

И у Немачкој индустрији шина показују се у последње доба тежње за реформама. От инжињер Наагтапп, један од најзнатнијих раденика у области железничких шина предлаже реформу, на име, да се глава шине ради тако, да се она прилагоди ободу точка, који се по шини котрља. Садашњи симетрични облик шине, пружа новом венцу точка врло малу додирну површину, тако рећи само линију, коју точак постепено у површину претвара. Наагтапп обећава да би било знатно мање абање и вожња много мирнија, ако би се при ваљању глава шине одмах тако израдига да буде коса према одговарајућој косини венца. Д.

Решења француског државног савета.

ТУ.

Општина града Р. тврди, да је по техничким условима било предвиђено, да се са копањем темеља спушта до стене, ако се у дубинама предвиђеним у опису радова не би наишло на довољно чврсто земљиште и да према томе, по члану 62. услова, општина, услед наступеле потребе за виши рад не признаје никакву накнаду.

Али пошто је савет префектуре нашао да је правично, да се призна на име вишка за копање темеља 4740 динара, а за зидање у бетону 1075 динара, јер су при томе послу савлађиване изузетне тешкоће, па како по условима није забрањено давање таквих накнада нити општина доказује да је одређена накнада претерана, пошто су ју утврдили експерти једногласно — то и Државни Савет одобрава поступак префектуре.

у.

При довршењу једнога резервоара показало се да исти пропушта воду и зато је варош Х. учинила одговорним предузимача А.

Расматрајући акта по.овом предмету државни

савет је нашао: да резервоар не пропушта воду зато, што га је предузимач рђаво извршио, пошто је се исти придржавао техничких услова и наредаба које су му упућиване за време рада — него да недаћа долази од погодаба, које су биле обавезне за предузимача а на име због тога, што је инжењер за време рада наредио, да се не извршује малтерисање дна, које је предвиђено условима. Због тога је дужан инжењер, као једини за такови рад одговоран, да сноси штету која отуд потиче за варош Х. и с тога има инжењер [. да плати вароши Х 4000 франака на име накнаде штете.

У.

Предузимач В. оставио је на друму неосветљен ваљак, па је осуђен да плати 500 динара на име накнаде штете путнику О., који се својим колима сударио са ваљком, претурио се и том приликом ногу угануо. За ову недаћу пада одговорност и на начелство, које није настојавало да се ваљак осветли — и зато је платило парничне трошкове.