Српски технички лист

2

Нешто о грађењу сеоских школа.

(су

Пројектовање плана за сеоске школе,

није тако споредна ствар или ствар без важности као што би то на први поглед многи помислили. Архитект или пројектант треба да има на уму, да је сеоска школа један дом, где нас подмладак добија прве појмове о разним истинама, где сама грађевина њеном слољашношћу и унутрашношћу треба да чини пријстан утисак на ђаке. Према томе пројектант треба да и у оваку малу грађевину унесе више душе сви: е народног обележја, како би ово било што приступачније дечијем разумевању. Уметнсст има свој важан значај при васпитању омладине;она је срество за образовање карактера; она дакле посредно утиче и на саму државу. Сетимо се Шилера који вели: да оплемењавањем карактера почиње и темељно побољшавање државе, и да се ово оплемењавање мора оснивати на лепом и узвишеном.

Уметност има свој утицај на младеж. Непосредно: уметничким радом, цртањем, певањем, свирањем итљд., и п.средно: утицајем уметничке складности, коју им околина пружа. Ова друга тачка важна је за наш рад, јер њоме можемо утицати на наш подмладак. (С тога нам је намера да овде говоримо о школи, у којој наш подмладак добија своју душевну рану, јер ова тачка обухвата и саму зграду, њену спољашност и њену унутрашњост. .

Запитајмо се каква спољапност а каква унутрашњост треба да је код једне сеоске школе»

Наше сеоске куће имају ону топлину изгледа и ону простоту, коју су из најпотребнијега задржале; овде има грађевинске истине. Ове грађевине чине једну целину с пределом у коме су, као да су истим духом задахнуте, којим и околина. Уметниково око ужива у овој простоти; оно налази овде нечега лепог, нечега хармоничног с природом. Ова простота, која је из материјала и начина грађења произашла, била је важна чињеница за целу архитектуру и њен развитак. У тим појединостима народног грађевинарства налазе се т. рећи, елементи, које треба један уметник да прикупи, оплемени, јаче изразим згодно примени; па да створи основ за развој наше народне грађевинарске уметности.

Примена ових народних елемената, ако је игде потребна, потребна је селу, где ће она наћи своје најобележније место, Ево ово

би био један од многих задатака наших архитекта. Место свега тога, видимо да се наше архитекте врло мало ими готово ни мало не одушевљавају, да својим важним позивом поправе наш доста рђав укус; и да нам покажу своју праву уметничку способност. Фабрикант није уметник; занат није уметност. Уметник уноси у своју творевину своју душу и свој разум. Наше архитекте, изгледа да су се одале немарљивости и отаљавању својих послова; код њих видимо веома мало индивидуалности, па и оно мало што је ивдивидуалног, то је обично и најгоре од свега. Одкуда то» На то се даје одма одговорити: мало штудије а још мање рада. Можда ће ме господа колеге напасти што сам нисам у овоме погледу још ништа учинио, али то ме не може ни мало спречити да кажем истину, прво, што сам ступајући тек у коло уметника још са пуно идеала, наишао и наилазим на пуно нескладности наше струке у нас, које ће ме, може бити, исто тако китити као и многе друге, а друго што баш зато што сам ступио у коло уметника хоћу и желим да радим на бољитку и развијању напег грађевинарства. Наше Министарство грађевина игра улогу који би за наше прилике била веома важна у овом погледу, када би изабрани збиљски и «са одушевљењем прионули на ово поље; када неби затварали очи пред озбиљнијим задатком. Али можда је у свему овоме криво и само уређење Мнистарства Грађевина»

Резултат овога побројаног јесте, да се на нашу народну градивост никаква пажња не обраћа и да се она потискује модерним лоше схваћеним зградама у ренесансу или сецесиону, ако овде у опште може бити говора о стилу, при чему се нарочито одликују наше сеоске школе са њиховим, све на један калуп решеним основама и изгледима. Ту ћете наћи свега и свачега, од богате и раскошне фасаде, са којима су поједини. покушали да развију свој дар, до на врло жалосне изгледе, који су наши окружни инжињери, израдили на основи већ застарелог закона о подизању школа.

Можете ли замислити једну такву зграду, која штрчи својом спољашњошћу, па се чисто чуди како је запала на оно место, где јег

Школска зграда, црква, општинска згра-