Српски технички лист

да, — главне зграде у једном селу, — треба да су центар, око којег се остале зграде групишу. Оне треба да су исто тако просте по спољашности као и остале зграде у селу, да према својим наменама задовоље све по-

требе и да одгаварају по спољашности око- |

лини и месту где су подигнуте. Слободно груписање простора даће и лепу силуету за сам кров. Треба имати на уму, да се сакровом могу постићи најлепши објекти. Сем овога, за спољаншост саме зграде била би карактеристика за школу једно звоно, којим би она своју децу позивала. Ово звоно моглоби доћи у једном делу крова, у облику торња или истакнутог крова, те тиме саму силуету аграде улешшати. Други један украс карактеристичан, јесте слика Св. Саве, која би могла и с поља доћи била сликана на зиду или у мозаику израђена. Све остало било би излишно.

Поред сеоске школе треба да је иучитељев стан, извршен такође у истом духу, али тако да школска зграда доминира. Учитељев стан треба да је тако израђен да служи сељацима за углед, како би се они по таковим примерима учили да граде себи здраве и угодне станове.

Ако се овако буде радило, онда ће и економска страна бити обухваћена, јер је јасно, да ће овака зграда увек бити јефтинија но каква у „сецесиону“.

Уношењем којекавих нових модернизи-

раних стилова (у месту које им није немењено) квари се и оно мало укуса које наше сеоско становништво има. Врло је важно имати на уму ко подиже ове грађевине по селима. Знамо да их подижу сеоски мајстори који чак, не само да нове облике не разумеју, већ, нарочито оне у „сецесиону“, често погрешно и израде

Па нека каже шта ко хоће, али ја се никако не слажем с тим, да су оне „ренесанс“, фасаде, којг немају ничега органског и оне „сецесион“ фасаде које личе на малене сандуке, на свом месту. Ми морамо утицати на васпитну страну наше сеоске омладине, да она не напушта оно што је вековима задржано; да чувамо све оно што је народ већ створио. Ми сваког дана све више и више губимо народне мотиве; улазе страни, који потискују наше; фабричои страни производи потискују наше народне рукотворине и на крају крајева имаћемо, ако на време не обра-

тимо озбиљну пажњу само још спомен од свега тога — у Етнографском Музеју.

Ту и лежи једна велика грешка, што се при грађењу сеоских школа обраћа тако мала пажња на уметничку страну њихову. Није све једно, да ли ће план за исту дати какав цртач или какав стручњак. Није то све једно поверити ове послове човеку, коме ове ствари не леже на срцу, који их не разуме или ако их и разуме, а он их овлаш отаљава, јер има пречих послова; и поверити човеку, кога свака па и најмаза ситница своје струке одушевљава, који познаје гиљ и користи од оваквих грађевина. —

Како на саму спољашност“) тако и на унутрашњост школе треба обратити нарочиту пажњу. Унутрашњост школе треба да је на првом месту проста и лепа. Несме бити никакво претеривање и никаквог подражавања. Истина треба да је и овде заступљена. Нашто мазати чамову даску да изгледа као орахова и т. п,2 Ту нема истине, зашто се. варатиг Истина треба да је свуда па и у најмањем делићу.

Овде треба употребити како у самој учионици тако и у предсобљу и ходницима, што више боја; треба избацити једном оно пепељаво и бело па место њих узети јасније боје, зашто вечито употребљавати онај исти текст из предрачуна, који смо још пре Зби више година наследили 2 Зашто та немарностг И овде има задатака за архитекта, има много народних мотива који се дају применити за унутрашње декорације.

Зар неби могао један „фриз“ доћи у самој школи и то склопљен у лепим складним бојама из народних мотива. Погледајмо наш етнографски музеј, ту имемо велико поље рада.

Главно је да учионица мора бити складна и мирним бојама бојадисана, и с једним фризом горе, до извесне висине може се мрсним бојама премазати, јер се ове бојене отиру тако брзо, а допуштају прање Таваница може остати чисто бела. Од слика на прво место да је слика Св. Саве и Краља. Остале слике из јестаственице или картеи из земљописа могу бити по дуваровима лепо поређане. Саме слике треба такође да су добро израђене, да су природно изведене а не карикиране.

Исто тако могао би се мало боље и с

ж) Жао нам је што уредништво не може да изда због материјалних околности, планове оваких сеоских школа, какве их писац замишља.