Српски технички лист
више укуса израдити и сам школски натеајжм. | ;
Да, али за све ово треба рада, рада одушевљеног високим циљем коме греди прави уметник, а такав рад, који ствара уметни-
4
чко одушевљење и тежња за стварањем, та-
кав рад носиће тип индивидуалне уметности;
биће и један део народне уметности: 5, ___Арх. — Бранко Тамачевић
јад Удружења Српских Мкживера 1 Лрипекила. 41
МЕСНИ СКУП Удружења Српских Инжењера и Архитекта на дан 27. децембра 1907. године.
Присутни су Г.Г.:1. Н. Манојловић, 2. Јован Станковић, 3, Јован Отанојевић, 4. Драг Маслаћ, 5 Бран. Јелисијевић, 6. Милоје Јовановић, 7. Драг. Матић, 8. Ираклије Боди, 9. П. А. Димић, 10, Драг. Мирковић, 11. Војин Ђурић, 12. Стојан Вељковић, 13, Божидар В. Јовановић, 14 Дим. Т. Леко, 15. Јован Ђ. Симеоновић, 16. Јован Омедеревац, 17. Милош О. Милошевић, 18. Душан Божић, 19. Миливоје Н. јЈовановић, 20. А. Петровић 21. Драг. Сименовић, 22. Драг, Спавић, 23. ]. Т. Стефановић, 24. Јордан Петровић. 25. Бранко Таназевић, 26. Марјан Вујовић, 27. В. Трипковић, 28. Васа Марковић. 29, Јован Андрејевић, 30. Драг. Димић, 31. Мил. К, Поповић, 32. Огњан Кузмановић, 33. Кирило Савић, 34. Јосиф Букавеп, 35, Пера Смедеревац, 36. К. Д. Главинић, 37. В. Н. Вуловић, 38. Цушан Томић, 39. јефта Х. Јефтић, 40. П. Гачић, 41, Драг. Андоновић, 42. Вит. Л. Рајић, 43, Кл. Букавец 44. Миливоје 1. Павловић, 45. Ђорђе Златковић, 46. Миливоје Смиљанић, 47. Милорад Стефановић, 48.Пера Јовановић 49. Никола Писа, 50. Миладин Ђурић.
Сем присутних чланова Удружења био је знатан број гостију и неколико публициста.
||
Председник отвара скуп, и саопштава скупу, да је редовни члан Удружења, сарадник Орп. Техничког, Листа и добар друг Петар Караџић инжењер железничке Дирекције преминуо у Бечу, далеко од своје родбине, куће, отаџбине и другова и моли скуп, да покојнику ода почаст, коју је заиста заслужио. Скуп је одмах устао и одао почаст покојноме Караџићу уз-
~ виком; Бог да му души опрости, лака му била земља
и светао помен. 11 После овога председ. је у име управног одбора предложио скупу, да за редовне чланове Удружења прими гљг Антонија. Ковача, Јарослава Крушину, Јосифа Вању, и П,. Сиринга инжењере железничке дирекције. Скуп је овај предлог освојио и примио за редовне чланове. 1" . Председник г. Манојловић вели, да је данашњи скуп позван стога, што се сматра, да је Председник
Министарског Савета говорећи у Народној Скупшини увредио српске инжењере. Овом приликом треба да се расправе многа питања, треба се позвати на много што шта, што није за широку јавност, те би, вели стога било незгодно, да овоме скупу присуствују и гости, и то у толико пре што извесни чланови Удружења траже, да се гости удале.
После кратке дебате решено је, да гости могу присуствовати овоме скупу, пошто српски инжењери немају чега да се плаше, јер им је рад светао и чист.
Ту
Председник г. Манојловић објављује прелаз на дневни ред и поново објашњава сврху и задатак данашњег скупа. Из дневних листова, вели сазнали смо, да су нападнути српски инжењери због недаће на Честобродици, а пошто смо неправедно нападнути дужност нам је да се бранимо. У Народној Окупштини напао нас је један посланик и подметнуо нам, да смо за све криви ми — српски инжењери, Господин Министар Грађевина одмах је устао у нашу одбрану, бранио нас је и тај напад одбио.У нашем Орп. Техничком Листу изашло је, да је Председник Министарства, бранећи рад владе сву кривицу бацио на српске инжењере, јер је цела недаћа дошла са незнања и неискуства српских инжењера. Не верује да је Председник Министарства могао то казати, на против, уверен је, да је Председник бранио српске инжењере, а да се то види треба пажљиво прочитати стенографске белешке које је набавио и из којих се види, да је Председник Министарства одговарао на једну сложену интерпелацију, види се да није имао намеру да напада ни да вређа, на против бранио је српске инжењере. Да би то доказао подноси стенографске белешке да се прочитају,
Г. Динић чита стенографске белешке:
Председник Миристарског Савета, Министар Иностраних Дела, Никола Пашић.
ја не 6 х узео реч поводом овога литања да г. Драшковић није казао, да је влада отерала Ирачека. Господо, влада као влада не студира нити трасира железнице, него студирају и трасирају железнице инжењери, Министри су ту, да приме стручно мишљење оних, који су позвани да о једном предмету решавају. Влада је знала, знали су поједини чланови владе да је терен између Св. Петке и Кривог Вира врло тежак. То се могло знати и отуда што је на терену поку