Српски технички лист

шавано, пре неколико година, да се гради један пут, па

се онда лутало по том трену. Грађене су З—Атрасе, док се најзад није дошло до једне, које се могла сдредита. Влада је знала да је тај терен врло тежак. Због тога је још пређе г. Велимировић обратио пажњу, да треба да се позову странци, који ће бар терен да простудирају.. МИ на захтев г. Велимировића, зват је г. Ирачек (Сима Катић није тако!) Зват је Ирачек и кад је доцније дошао Ирачек, прихватио га је Влада Тодоровић, он је радио и траса је била свршена. А г. Драшковић треба да зна, да је он пре говорио друкзије. Говорио је да треба железнице да градимо с наШта више још како смо ми већ по-

шим снагама и нашим .инжењерима. је овде у Скупштини говорено,

годили некога генералнога страног предузимача, коме ће се израда свих железница предати. И онда се тражило у Скупштини да Влада

да изјаву да ће се железнице у израду давати путем лицитације.

Дакле, господо, зиција је захтевала, да се ради нашим снагама и кад су наше снаге почеле да трасирају, запитајмо се: шта су трасирале»г Ви видите, господо три линије и опет ово је најбоља линија и немамо друге

Скупштина је захтевала и опо:

нису казали : боље линије на овоме терену, него су касали: Ми смо

трасирали ову линију, она нам се чини боља од оста- |

лих, али се може наћи и нека боља, ако се буде

радило. ,

Искусан инжењер, инжењер који зна терен, одмах кад избере терен иде на најбо: у трасу и кад је трасира он каже: ово је најбоља траса по моме мишљењу ; ја сам терен простудирао и нема друге боље трасе од ове. Наши људи који нису градили железнилг, трасирали су ове железнице или нису имали аукторитета ни искуства да кажу: ова је траса најбоља, него су увек говорили условно. Са нашим снагама продужило би се трасирање још неколико година, па би се ипак дошло дотле да не знамо која је линија најбоља.

Влада, господо, не трасира, не прави предрачуне не решава која линија да се гради, него само усваја мишљење стручних људи. Овде ми других стручних људи нисмо имали, него смо имали само своје инжењере и ми смо усвојили њихово мишљење.

Што се сада показало да је терен тежак, будите уверени, господо, да није искључена могућност, да нам и страни експерти, који имају великог аукторитета и искуства, кад дођу могу казати, па овде боље трасе не можете имати. Велим није искључена могућност, јер ми сами то не радимо, него то морају да раде стручни људи, и кад дођу ти стручни људи од вели-

кога гласа, ми можемо само да примимо њихово мишљење. Дакле, као што се види, господо, овде смо ми

покушали да радимо с нашим снагама, и те наше снаге нису имале у потребној мери прибраног искуства и оно се увек скупо плаћа. Искуство се скупо плаћа у свима земљама, па и у нашој, кад се не бирају

мајстори, који су тај посао више пута радили и који знају да га изврше.

Ја сам, истина, инжењер по фаху, али се већ 30 година нисам бавио тим пословима, познам: који је терен лак, а који тежак. Није искључена могућност да и на другим трасама наиђемо на терен који ће бити „Руч терен“.

Ми смо за тај посао изабрали наше најбоље инжењере и они су нам ту трасу препоручили и сад се стало и каже се: „Руч терен.“ Треба сад да се испита да ли треба да са продужи, или друга траса да се тражи»

Дакле ја понављам, овде по моме мишљењу има незнања, али нема намерне грешке ни до једног инжењера. Оваки је инжењер давао мишљење по својој савести, а што он није имао јачег знања ни бољега искуства због тога се не може казати: да је он за то одговоран.

па ипак могу да

Као што видите предлсжене су три трасе, од тих трију траса изабрана је једна и на тој изабратој показале су се тешкоће, зауставио се посао, и сад морамо да прибегнемо ономе послу, којем смо мислили да прибегнемо у самоме почетку рада, а то је да са стране позовемо стручне људе од гласа и искуетва да нам они кажу, која је линија најбоља. (Чује се с левице; Доцкан је.) (Чује с десче стране: Није доцкан) може бити да је доцкан, али, Росподо; да се је то у почетку урадило, ви би сте устали против тога посла-

То је била ваша политика и ваш захтев у почетку, кад смо решавали у Скупштини о железницама и зајму, да радимо железнице са нашим капиталом и нашим људима те макар их и 15 година радили. Против тога смо ми онда устали, али то је био ваш захтев и што је најгоре, ви сте бацали сумње на рад владин ако позове стране инжењере, и последица тога била је та, што смо ми попустили на ваш захтев и задовољили опозицију, да радимо с нашим снагама, те сад морамо да тражимо стране експерте. А боље би било да вас нисмо послушали.

За време читања стенографских бележака чују се примедбг и негодовања.

Пошто су прочитане стенографске белешке председник г. Манојловић поново узима реч, тумачи смисао говора Министра Председника, ублажава оштрину, његових израза и правда са приликама у којима је то говорио. Даље председник моли скуп, да ово питање не расправља политички него чисто технички, моли скуп да очува своје достојанство. Напомиње да скупу није дужност да суди, него да се брани. Моли да се не помињу личности, јер сваки може погрешити,

Г. В. Н. Вуловић примећује предсеонику да сам говори политички, а тражи од осталих, да избегну политику, што је у овом случају немогуће, јер ако се не сме додирнути политика, онда је о овоме питању немогуће говорити и расправљати га.

Г, М. Јовановић вели, да није дужност ни право скупа да напада него да се брани.