Српски технички лист

"5

плаћање приреза по непосредној порези. Верујемо да ће то Народна Скупштина и усвојити.

Друго на чему се морамо задржати, то је величина суме, која се добија предвиђеним прирезом. У Србији има 65'000 пореских обвезника, који ће плаћати по 3 динара што чини 1950000 динара, а непосредни порез износи 11000000 динара од чега 10% чине 1100 000 динара, према томе за грађење и одржавање путова добијаће се 1950000 -- 1100:000 = 3050000 или заокругљено око три милиона динара, пошто иначе никада не може да се наплати цела предвиђена сума,

У француској су после дугог, напорног

И сума

тешког рада, после утрошка огромних

успели, да трошкове око одржавања својих, иначе добрих, путова сведу нешто мало испод 300 динара по километру. Ако узмемо ту суму од. 300 динара на наших 10.000 километара путова, онда нам само за одржавање · треба три милиона годишње. Дакле сав прирез ишао би само на одржавање. А зар ми можемо по исту цену одржавати наше до зла Бога рђаве путове као фФранцузи својег Не, за то нам треба много

напорног и трудног рада. Путове треба прво.

израдити, треба учинити добрим па да се могу овако скромним срествима одржавати. Најзад, и ако би предвиђена три милиона била довољна за одржавање, ипак не остаје ништа за грађење нових путова и за веће радове, не остаје ништа за непредвиђене случајеве. +

Предвиђена сума од три милиона динара годишње за грађе љен одржавање путова недовољна је. Ако се жели какав успех од новога закона, онда ту суму треба: повећати бар на четири милиона, било да се место предвиђених 107, узме 20%, било да се према непосредној порези узме само 40%, без она три динара, што би по нашем мишљењу' било праведније. Ако се овим законом не осигурају довољна материјална срества не само за грађење и одржавање, него и за темељну и корениту оправку и реконструкцију наших путова, онда ће и овај закон бити илузоран као и садањи са својим кулуком.

И раније смо писали и сада заступамо мишљење, да категорисање путова и бригу о мрежи путова треба одузети од Министарског Савета и поверити то нарочитоме телу. Јер, Министарски Савет нити има воље ни могућности, да се у то питање уживи, да га проучава и решава правилно. Напро-

Зете =

тив, решава га по жељама партијских чињеница, Бригу о категорисању путова и развијању мреже треба поверити нарочитој сталној комисији, у којој би били заступљени : Министарство Грађевина и то: тројицом чланова из инжењерског одељења, једним чланом из поштанског одељења и једним чланом из Железничке Дирекције, даље трговинско одељење Министарства Нар. Привреде, Министарство Унутрашњих Дела, Г лавни генералштаб, трговачко и пољопривредно друштво. -

За оваку комисију могло би се с правом рећи, да је и сувише гломазна и да би њезин рад био сувише спор. Ми то не поричемо, али одмах додајемо, да је то „нужно Зло“, да ми морамо успорити сувише нагло развијање мреже путова, јер, то сувише нагло а излишно развијење наше мреже путова јесте један од главних узрока, што ми данас поред 10000 км. путова ипак немамо путова, те би рад овако гломазне и споре комисије благотворно утицао на побољшање

већ постојећих путова,

При категорисању нових путова стално се упада у једну те исту грешку. А на име, путови се категоришу пре но што се обележи траса и види, да ли се пут може како треба провести оним местима, која се при категорисању у указу означе, те је трасер често принуђен, да туда проводи рђав пут'). За то би и законом ваљало предвидети, да се пут не може категорисати пре но што му се траса. обележи и усвоји.

И овај пројекат закона, као и некоји ранији, предвиђа путаре и надзорнике путова. _ То је и мудро и паметно, јер се без њих“ после укидања кулука неда ни замислити одржавање путова. Они су неопходни. Али, и ту има једно али. Код нас су раније чињени покушаји са путарима и постигнути су врло разни резултати — и успех и... неуспех, а то стога, што су и за путаре и за надзорнике узимани људи с реда, или по жељи извесних чињеница а без икакве спреме, без икаквих појмова о њиховоме послу и дужности без, знања, без умешности, без познавања посла који су имали да раде. Они су у већини случајева сматрали, да су та места створена за то, да би они имали какво ухлебије.или за то, да биони могли добити награду за услуге

5) Можда би се могла покушати железничка пруга од бикирице или Ћићевца за: Зајечар, те да се избегне Честобродица, али је закон одредио Параћин, пре но што је испитано на што ће се наићи. Сада се туда мора, па куд пукло да пукло, јер тако у закону пише,