Српски технички лист

Еп ни

|

учиње не отаџбини него партији. Није био један случај, да неко тражи службу путара за то, што је онеспособио за рад. ;

Успех са путарима и надзорницима може се постићи само тако, ако сеу ту службу буду примали људи здрави, вредни, у сваком погледу добри и што је најважније спремни, дакле људи који могу и хоће да раде и који разумеју посао око одржавања путова. Ми таквих људи немамо, али их можемо имати.

На име, у свакоме месту где има грађевински одељак (треба отворити курсеве за путаре а по потреби и два три где би будући путари добили потребну им спрему, па онда бирати оне, који су најбољи од пријављених кандидата. Само се тако може сузбити најезда и добити спреман персонал,

Што се тиче надзорника путова, за њих држава треба да отвори нарочити курс у Београду, где има више особља на расположењу па ту да спреми добар и спреман кадар надзорника путова, који ће разумети своју дужност и службу, па је према томе моћи и вршити. То закон није предвидео зато и'то треба нацнадно унети у закон.

Овај пројекат ама јо: једну велику ману о којој смо, по важности њеној, требали говорити на првоме месту. Железнице имају своју политику, исто тако привреда, трговина и индустрија. И путови треба да имају своју политику, која се мора управљати према потребама народне привреде, трговине, индустрије државне управе и земаљске одбране. Путови су опште добро, које служи свима и свакоме, према томе и с обзиром на то, путове тргба израђивати одржавати према општој и нарочитим државним или народним потребама, често пута без обзира на локалне потребе. Овај законски пројекат не само дато није омогућио, него је, на против, спречио.

Закон предвиђа, да сваки округ прикупља одвојен прирез за путове, има свој засебан фонд, који се може тролити само на путове тога округа а неи надруге. Тај прирез за путове несматра као општи, но као посебни, значи не сматра путове као опште добро — и ако путове зове јавним, дакле намењује их општој употреби — него као посебно добро појединих окрука, створено за рачун тих округа. Закон даје право окружним одборима, да они располажу тим прирезом, да они воде политику путова, коју ће

они водити без обзира на потребе суседних“

округа и целе земље. Колико имамо округа, толико ће бити разних политика а то је неопростима грешка, која ће имати врло рђавих последица, Политику путова мора водити једно лице, један човек, који ће водити рачуна 0 целој земљи, 0 општој потреби запостављајући по неки пут локалне интересе. Ту политику мора водити Министар Грађевина а несме се оставити ситничарској кметовској ПОЛИТИЦИ.

Не треба се заварати тиме што народ плаћа овај прирез, да њиме мора руковати окружни одбор. Народ плаћа и пороз, али је држава позвана да њиме рукује, јер је он намењен општим потребама, а окружним одборима остављено је да они рукују прирезима за своје специјалне = окружне потребе — па и то под контролом државном. Јавни се путови граде и одржавају за општу потребу, па зато о њима треба да води бригу држава, која треба да рукује и прирезом и да га распоређује према општим потребама

ако можда има који рђав пример руковања општим прирезом, и ако је можда било себичности и исплате партијских рачуна на рачун путова, због тога се несме стварати рђав закон. Прирез за путове мора бити општи, њиме мора руковати Министар Грађевина, а окрузима нико не смета да ксвоје локалне потребе за путове подмирују нарочитим прирезом, ако за то не стигне државни прирез,

Ми смо овоме пројекту закона изнели само једну добру страну, а то је укидање Кулука, на остало добре стране нисмо се обзирали јер оне иначе саме за се говоре. Ми смо даље 1 ворили о манама, које треба избећи и поправити. Не кријемо жељу, да се пројекат поправи у смислу наших примедаба јер иначе не бисмо ни писали. Али, биле усвојене наше примедбе или не, ми препоручујемо и желимо, да се пројекат закона о путовима прими ма и овакав какав је, јер је он ипак далеко измакао не само испред садањега закона, него и испред свију до сада израђених законских пројеката.

Новим законом поћиће се не јенан него одмах више корака у напред, а после... надамо се, да ће се ићи бољему и закон постепено усавршавати, док се искуством не дође до онаквога закона, какав нам је потребан.

Београд | 14. јан. 1908. г. С-а.

поима