Српски технички лист

; — 28 —

Члану 8. ваља на крају додати: успони на окр. друмовима | реда не смеју бити већи од 4'/, а на онима другог реда не већи од 57... На општинским путовима [ реда не већи од,67.

Првој алинеји члана 10. додати: Све пројекте за окр. путове, како за израду нових, тако и за одржа. вање израђују окр. самоуправе, а општинске грађевин. одељци у дотичним окрузима без икаквих накнада и додатака техничком особљу.

У чл. 11. прва апинеја после: „Ну,“ треба ставити: Држава ће, остало избрисати до речи „из,“ а на крају ове алинеје додати: а најмање са једном трећином вредности тих вештачких радова. На ову цељ држава ће сваке године уносити потребну суму у буџет Министарства грађевина.

Члан 12. треба да гласи: Вађење камена, шљунка и песка из државних, општенародних, окружних среских, општинских имања и мајдана, река речица и потока, потребног за грађење и оправку друмова, као и објеката на њима слободно је и бесплатно, како самоуправним телима тако и предузимачима, који ма какав посао на друмовима раде.

У члану 13. место предвиђених 3 дана кулука на годину, треба предвидети бар 5 дана. Греба имати у виду, да ће многи срески путови по овом закову остати као општински првога реда, ћ

У члану 15. треба 1 алинеја да гласи: за грађење нових, преправку постојећих и одржавање окр. друмова разрезује се сваке године на све пореске обвезнике и редовно уз порез наплаћује по 8 дин., а поред тога и 10"/, од разрезане непосредне порезе. Поред

тога, уносиће у своје годишње окр. буџете поједини окрузи као и до сада, одговарајућу суму за израду вештачких објеката.

У трећој алинеји после речи „приплод“ треба додати: окр. штедионицама или Управи Фондова.

Члану 16. треба додати тачку «: објекти на окр друмовима [ и П реда морају се у будуће градити стални од камена, бетона, железо-бетона и гвожђа.

Члану 17 ваљало би дати две тачке: за све категорије путова — пропуста и т.д.

Друга алинеја чл. 18. треба да гласи: накнаде за заузето добро, за израду и одржавање окр. друмова Т и | реда и општинских | реда плаћа округ, за државне држава, а за приватне сопственик пута.

Код чл. 22. требало би додати тачку „б.« Одобрава се Мин. Грађгвина да у већим насељеним центрима може отворити потребан број нижих грађевинских школа за спрему техничких раденика и надзорника друмова. Окрузи су дужни помагати издржавање ових школа.

На послетку, не могу а да не приметим, да је овим законом исказана, донекле, нека врста неповерења окр. самоуправама у више чланова озога закона. Огромну већину друмова одржавају окрузи и они подносе све материјалне жртве док међу тим њихове самоуправе немају права предлагања нити постављања надзорника, нити вршити контролу њиховог и путарског рада (види чл, 21). Оваквом гледишту свакако нема места и требало би унети поправку у одговарајућим члан:вима овога закона.

СБ.

јад Удружења Сриских Икжењера и Хрхитекта.

1У. мевни скуп држан 27 децембра 1307. год.

(наставак)

Ј. Стефановић вели : Првим ископаним рововима за шлицеве учињена је сондажа тога дела трасе, према чему је се могло са више поуздања судити о каквоћи земљишта и на осталим деловима трасе и трошковима око савлађивања тешкоћа на таквом терену. Па је стога још у почетку рада требало учинити оно што је учињено сада после скоро пола године, пошто су утрошене велике суме, те би била мања и грешка и штета.

В. Ђурић вели да је ово питање чисто техничко а не политичко те стога за недаћу која се у Честобродици десила, не може одговарати влада. Због убрзаног рада на железницама влада је морала донети дефинитивну одлукуо грађењу ове трасе и она је ту одпуку донела на основу реферата и предлога железничке управе, те стога железничка управа и треба да прими сву одговорност за ову недаћу.

Овде заиста постоји грешка па према томе и кривица, и она се састоји у томе, што они из дирекције нису хтели слушати и узимати у вид реферате својих инжењера, који су тамо радили, а сами нису довољно познавали терен нити су учинили што треба, те да га познаду. Њихова је кривица у толико већа, што су они не само од стране г. Јирачека већи од свију срп-

ских инжењера, који су тамо радили као и комисија које су тамо одлазиле — упозоравани на теш «оће које се очекују на усвојеној траси.

К. Савић поново тврди, да је за недаћу у Честобродици крив сам закон о грађењу нових железница, јер наређује извршење многих железница за сразмерно веома кратко време, те је онемогућена довољна студија сваке трасе, а при таквом стању немогућна · је солидност рада. Отога, Господо, не треба кривити оне људе, који су радипи по том закону, већ оне, који су донели такав за«он. Истина можда су ти људи имали некаквих других оправданих разлога, што су такав закон донели, али ипак у томе- закону лежи узрок свему неправилном раду у самој дирехцији железница,

ја сам, као члан комисије, Живковићеву трасу претпоставио Јирачековој из разлога: што на јЈирачековој траси има дугачак тунел (1600 м. и што се тиме ипак није избегло оно од чега се бега са Жив-

ковићеве трасе. Јер и на Јирачековој траси, како је онда била постављена, налазисе низ Вел. Сувају руч-терен на малој дужини, али га има. И после говора г Ку“ змановића и ја и данас мислим да траса пок. Живковића (за коју сам ја дао мишљење) може конкурисати

Јирачековој траси.