Српски технички лист

--

„МЕ крпа и ВИН РИНИА ПИ

| 1 |

909"

Ј. Смедеревац вели: Ми смо криви (Не сви!-—вичу) И кад је то тако, онда не треба да ову ствар вешамо ва велика звона и да је називамо. катастофом. кад она то није у ствари. А криви смо за то, што је Шифер имао више искуства него ми (довикују му; Који то ми») па нас је надмудрио.

Управо, целу ову ствар довео је довде предузимачев инжењер Кењвеш Тот, који је као инжењер бараба видео и радио многе послове ове врсте, и као бистар човек постао велики практичар и стручњак за израду железница у тешком терену, тако да му је пештанска политехника издала диплому и гко није свршио техвику. Он је, вели, са потпуним познавањем посла за накнадне радове за израду шлицева дао такве цене, да је тиме онемогућио даљи рад. Тим начином он је обуставио даљи рад, али је ипак на овом послу до сад=. зарадио много више, него што би зарадио на целој траси, да је радио по ценама, које је на лицитацији понудио. (Довикују му: Али за то нису криви српски инжењери, већ дирекциска Управа и Министар који је противно мишљењу инжењера, одобрио предузимачу тако високе цене.)

И удругим државама, вели, дешавају се још већи технички неуспеси па тамо нико не подиже толику ларму нити ко назива то катастрофама, Наводи пример са просецањем Ђердапа, каналисање Тамиша од Дунава до Панчева где су утрошене велике суме па се ипак није постигао жељени успех. Помиње и Тополску цркву и иронично добацује архитектама како они ва длаку рачунају а греше на хиљаде („на длаку тачно греше“!»)

Дотичући се и самих траса вели, да ни г. Тодоровић није одредио дефинитивну трасу, и ако је слао тамо разне комисије („Није истина да је слао разне комисије“ — вичу из скупа). Поново су слате комисије; па се ипак чланови комисије нису сложили у избору трасе. Стога су за то вели, криви инжењери као год и за сталаћски мост, за чије је фундирање опет непажњом дирекциских инжењера изабран један од најскупљих начина фундирања(пнеуматично) и:ако је се према садањим резултатима могао применити који од јевтинијих начина.

За тим поново на дугачко и на широко прича о Кењвеш Тоту, Шиферу и недаћама на техничким предузећима у другим државама, па упоређујући те недаће са недаћом у Честобродици и спрему и искуство страних инжењера према нашим српским инжењерима у неодређеним изразима протканим са саркастичном шалом вели, како је цело то Честобродичко питање тако ситна ствар, да о њему не вреди ни говорити. — Овако шаљиво сватање и третирање овога питања од стране г. Смедеревца изазвало је опште негодовање у скупу да су га почели са свију страна прекидати, његова тврђења негирати и добацивати му како он само развлачи дискусију о овом питању, да би прошло време, те да се никаква одлука не донесе. —

В. Н. Вуловић вели да прво треба утврдити, да

дали се говори о самим трасама. и њиховим добрим

и рђавим странама, или да се говори о изјави и оптужби Министра председника, који је у Нар. Скупштини окривио српске инжињере за недаћу и штету у Честобродици.

(О самим трасама, вели, сад је доцкан говорити, јер је о томе требало говорити онда када је траса дата у рад, али ако се хоће да говорио изјви г. Лашићевој и о кривици срп. инжењера за недаћу у Честобродици, онда са пуно збиље треба да прихватимо позив управног одбора и да се о томе разговарамо.

И кад је о томе реч, онда ја могу одмах изјавити, да је г. Пашићева изјава и нетачна и за српске инжењере увредљива, јер је за целу ову железничку аферу крива железничка управа и сама влада а не српски инжењери, јер је решење о избору трасе влада донела, не, према мишљењу и рефератима инжињера, који су радили на тој прузи већ на цредлог дирекциске управе, на челу које је стајао владин избраник и повереник за извршење нових железница према владином програму.

У своје време ја сам дао своје мишљење о траси пок. Живковића. Руч терен кроз који она пролази савладљив је, али би се даљом студијом у смислу комиског предлога она могла још бољом учинити. Даље траса пок. Живковића била је тачно обележена на терену, планови потпуно израђени па и сам предрачун. Напротив, о Јирачековој траси свој. суд нисам био дао јер није била дефинитивно обележена нити су планови били готови. Тражио сам, да се и она доврши и планови са предрачуном потпуно изврше, па да коначан суд о њој дам, што је било потребно нарочито с тога што је се на овој траси налазио дугачак тунел, а иза овога низ Вел. Сувају опет руч терен на великој дужини.

После тога дошао је нов министар (г. ]. Станковић) који доводи новог директора железница (г. јЈосимовића), који је без обзира на теренске прилике у Честобродици поставио општи услов да на новим трасама не буду тунели дужи од 300 м.и да се "места где би био потребан дужи тунел, заобиђу, па ма траса била и много дужа.

М друга комисија нашла је да Живковићева траса више задовољава постављене услове, али дефинитивну одлуку о избору трасе није донела, него је то оставила, да се учини пошто се на Живковићевој траси изврши сондажа, која би показала, да ли би се рентирало осигуравање земљишта против клизања на великом делу ове трасе и да ли би — према дубин, клизавог земљишта и коштању фундирања стубова за виадукте — било пробитачно високе насипе преко великих јаруга заменити са виадуктима.

Траса пок. Живковића није имала великих тунела и одговарала је наређењу.

И за овакав рад до овог времена не могу се кривити инжењери, већ они који су наређивали да се овако ради. А за рад који тек после овога долази јоџ мање се могу кривити српски инжењери.

Директор Јосимовић, из разлога само њему познатих, баца у фијоку и Јирачекову и Живковићеву трасу