Српски технички лист

80

и мишљење једне и мишљење друге комисије које су прегледале те трасе — баца у фијоку све оно што је за последњих неколико година рађено на Честобродичкој траси, и на један пут проналази трећу трасу трасу, коју је још пре десет година покушао пок. Миша Марковић.

За ову трасу не постоји писмен предлог ни једног садашњег инжењера ни појединачно комисије. Њу је предложила сама дирекцијска управа а министар грабевина г. Станковић одобрио. И према томе за избор ове трасе, која се сада напушта, криви су искључиво директор г. Јосимсвић и министар г Станковић и Јовановић. Они.су сами нашли ову трасу, они за њу треба и да одговарају. о њој нису дали своје мишљење и стога не могу примити ни одговорност за њу.

Шта више српски су инжењери (]. Стефановић, јирачек, Кузмановић и др.) предочавали велике тешкоће

ни као чланова

Српски инжењери

које ће се појавити на овој траси, па ипак њихови савети нису послушани. О руч-терену кроз Честобродицу много је говорено, он је познат многима, само зањ нису хтели да знају они у диргкцијској управи и тадањи Министар Грађавина.

Кад се све то узме на ум као и то, да је инжењерима наређено само да слушају и, да је Јирачекова пруга одбачена само за то што је за њу био г. В. Тодоровић —“ онда је то политичко питање У томе

кад се зна,

те се о њему као о таквсм мора говорити.

је све тежиште, ту је сва кривица.

Министар председник огласио је српске инжењере за незналице. То нам каже он, чија јје влада довела у Србију странце инжењере као стручњаке са платом 3 — 4 пута већом него што имају наши инжењери; а сада их јури и отпушта као незналице! — Да задовољи своје партиске рачуне, влада је наредила да се траса проведе поред Бољевца противно мишљењу инжењера који су тражили да траса иде долином Тимока.

Ми смо тврдили, да толике пруге не могу бити саграђене за три године' тврдили су да могу. Ето г. Станковића! Нека по души каже да ли толике пруге могу бити готове за три год.

___У закочзу који је донела Џашићева влада о грађењу железница, треба тражити узрок и овој грешки и свима које ће се десити, при оваквом грађењу железница. Грешка ће бити, ако се и Јирачекова траса усвоји ода не учине се предходне предиспозиције. Исто оволике па и веће катастрофе, могу се очекивати и на

пријатељи данашње владе

мах,

прузи Зајечар-Неготин, коју ради Везен и син. Тамо се ради готово без икаквог плана, јер су сви подаци, прикупљени при трасирању, потопљени у Дунаво,и сада се само повлачи траса од ока на извесном остојању и парапелно са пругом, коју је провизорно поставило друштво за експлоатацију каменог угља са Вршке Чуке

Нетачно је тврђење г. Омедервца. Инжењера Тота није довео у Србију Шифер већ директор Јосимовић. Он је увек налазио и истицао странце а запостављао (рбе инжењере! Го ради данас и влада г. Пашића и тога су мишљења и многи људи у странци којој припада г. Јосимивић.

О реформи наше железничке тарпере.

(Наставак)

8) Белгиска тарифа, Код ове је посао одређенији. До даљине рецимо, од 100 км, примењује се прва цена а за даљину већу од 100 км. наплаћује се за вишак преко 100 км. нижа цена.

Дакле, према нашем примеру рачунећи сталне манипулационе таксе коштао би транслорт на 120 км: 100.5 + 20.4,75 == 500 = 95 == 595 пара, а на 150 км ; 100,5 -- 50.4,75 = 500 + 237,5 == 737.5 пара и т. даље.

у) Тарнфа по зонама. Код ове врсте тарифа принцип је сличан белгиском, али се једна цена примењује на извесну даљину скроз, тако да н. пр. за првих 20 км. кошта транспорт само 100 пара било да се транспортује на пет, десет или на свих 20 км, За других 20 км, цена је, на пр. 180 пара по тони, па било да се транспортује на 26, 30 или свих 40 колометара.

Тако је састављена Мађарска тарифа за путнике, — Зоне су почев од друге око сваког места широке по 10 км,

Ова врста тарифа има свијих добрих особина,

Њом је упрошћена администрација и простије су

путничке. карте. Али има недоследности и замерака. јер извесан део путника "плаћа таксу за већу даљину но што пропутује. Сем тога, недоследности се јављају на самим границама зона. Тако ће се за једно место

на граници, зецимо, између друге и треће зоне, али можда

за 2 км. изван друге зоне, платити, на пример, 255 пара, а до места у другој зони на самој граници само 180 пара. Дакле за 2 км вишак се плаћа 255 — 180 == >=/ог пара“

Ова прва неправда може се ублажити, ако сеу опште знатно спусти цена транспорта. А колике ће бити разлике у ценама на границама зона, како 'се удесе зоне.

зависи од тога

Тако на мађарској државној железници усвојена

| је за прве зоне, дакле за околину места, да зона иде

од станице до станице па ма колика им даљина била, Слично је усвојено и за париску железницу око вароши.

У Немачкој неки писци предлажу особити систем тарифа по зонама, тако звану поштанску тарифу или тарифу Реппу — Ротбо. По томе систему биле би свега три цене за целу мрежу или и за целу земљу: