Српски технички лист

па у.

дићи и како се односе трошкови обрта фабричког у појединим случајевима. |

У првом реду, једну од најглавнијих улога игра: тржиште. Тржиште и тражња нгке робе у већој количини, зависе поглавито од насељености. Велике насеобин> образују и велике групе потрошача, те према томе расту и тражња и цена потрошне робе. У овом погледу имају преимућства фабрике животних намирница, које људи свакодневно

троше: за тим фабрика одела, обуће и рубља |

па фабрике грађевинског материјала и најзад фабрике разних других намирица, алата и др. потреба.

Папоредо са индустријом у опште мора се развијати и трговина. А и за њу су везане исте погодбе т. ј. насељеност, добре конумикације и новчани обрт и по томе једно друго изазива, поправља, помаже и усавршава. Добра тржишта су готово увек у вези с добрим комуникацијама, према томе, ми можемо оба прва чиниоца фабричке индустрије уједно посматрати. Где ово оскудева, ту је застој и с тога ми данас видимо, да се на све странг у земљи нашој траже, а делом трагују, паим подижу железнице, тај тако важан чинилац како за трговину и фабричку индустрију, тако и за корист производника-земљорадника, Где год се у новије време појави железница, ту се примећује доста нагло скакање цена

свију земаљских продуката, сировинаји прерађевина, а једино увозна роба појевтињава, премда у незнатној мери. Као одговор на непрекидно скакање цена робе-или другде због присуства јевтине сировине-подижу се нове фабрике, и то у првом реду за подмирење потреба у месту и околини, а по том у меогим случајевима и за извоз у друга већа тржишта и удаљеније крајеве.

Премућство имају фабрике, чије се пре

рађевине троше у месту, с тога су фабрике дневних намирница најмногобројније у непосредној близини великих тржишта. Изглед на добру пређу фабрнката биће у највише случајева први и најглавнији услов за подизање једне фабрике. То је управо главни покретач наступајуће епохе и узрок почетцима фабрпчке индустрије у Србији.

Према томе, у ову категорију фабрика спадају : млинови, фабрике шећера, кланице, пиваре, фабрике сапуна, жижица, млечних производа, зејтина, леда и других; шпиритуса, сирћета и спиритуозних пића; вина, ракије, ликера, као и других пића, разних сокова, вода; затим, конзерви од теста, меса и воћа, зачина, слаткиша, свећа, мастила, викса, штирка и т. д. Затим фабрике од чији се прзи-

зводи троше делом у околини а делом извозе у даље крајеве, као: фабрике артије, фабрике одела, обуће, рубља, покућанства и намештаја. Све ове рачунанемо у другу категорију, а по овоме реду; фабрике тканина у опште фабрике обућа, ћурчијске робе, одела, грнчарије, стакла, коже, чешљева, четака, алата, разног покућанства од гвожђа, намештаја и других дрвених производа; затим фабрике предива, дугмета, копч>, игала, чиода, позаментерије и других производа.

Од фабрика грађевинског материјала спадају у прву категорију ове: циглане, кречане, фабрике цемента, цементних и керамичких плоча, земљаних цеви, стружнице и др. У другу пак категорију спадају фабрике прозора, врата, патоса, брава, окова, ограда, гвоздених конструкција, ексера, лима, мрежа, жице, усмољене артије, фарбе. фирниса, лака, туткала, азбестних прерађевина и од гипса итд,

Од разних других фабричких индустриј,, које су мање зависне од потрошача у месту, код којих дакле ваља много узети у обзир трошкове транспорта до главних тржи :тапремућство имају фабрике скупоцених а сразмерно лаких и ситних прерађевина, као: украса од драгих камења и метала, накита и т. п. За тим фабрике бакарне и металне индустрије у опште; фабрике писаљака, разних производа од артије, ћилибара; фабрике за прераду гуме, разних биљних влакана у опште, целулозе, нитроцелулозе и до. потом фабрике соли и киселина и т. д.

Ред се овај мења онде, где је присуство подобне сировине у изобиљу изазвало постанак фабрике; но и у том случају треба водати рачуна о месту потрошње и о кому-

никацијама, којима роба треба да прође, од

фабрике па до места потрошње, У том погледу ипри оскудним комуникацијама напред стају фабрике за прераду земаљских и сточних производа: пшеничних млива, пива, шећера, биљних зејтина, конзерви, сапуна; а на местима потрошње: циглане, фабрике креча, цемента, каљева, стакла, фарбе, гипса и прерађевина од камена, као и у крајевима где има руде: израда и прерађивање метала, легура, глеђа, хемикалија и дрога. Но ваља и то имати на уму, да је за фабрикацију гвожђа и челика неопходно потребно још и присуство угља, ради растапања и прераде руде.“

#) При избору места н.пр. између рудника угља и рудника гвожђевите руде — претегнуће рудник угља — ако су иначе погодбе исте.