Српски технички лист

— 35 —

Кад се једном утврди шта ће се у новој фабрици израђивати и у коликој мери, и пошто се избере место, где ће се фабрика постројити; онда је једно од најглавнијих питања : наћи новчана срества.

Другде сувипак новца у промету и ниска камата на депозите и на улоге нагоне Људе, да се интересују индустријом. Код нас, као што смо видели, главни покретач је потреба, као и местимице присуство сировина. При том у Србији је још веома велика Ккаматна стопа на лежећи новац: с тога је у нас врло тешко доћи до капитала потребнсг за оснивање какве фабрике. Но ипак посредством акционарских удружења и код нас се већ полако групишу капитали за индустријска предузећа а са развићем комуникација и т говине, развијаће се поспешније и фабричка индустрија. — Ко хоће да за своју замишљену фабрику задобије капиталисте, тај кора пре свега имати добро смишљен и израђен план и предрачун фабрике, као и рачун рентабилности (прорачун фабричког обрта) израђен на основи статистичких података о количини потрошње и сировине, о превозу градива и робе, о начину и о могућности израде и напослетку о добитку на уложени труд и новац.

Погрешно би било. рецимо, поћи с другога краја; н пр. хајде да купимо водену снагу, па да постројихо електр. чну воденицу, па ћемо после већ видети шта ћемо и како њоме фабриковати. Тек кад се одговори на главна питања о каквоћи фабриката и о величини фабрике, приступа се систематски избору мотора.

Па и тада настаје тек питање: шта је за коју прилику боље, да ли водени мотер, у ком случају фабрика се постројава на води, обично у ненасељеном или у неприступачном крају, где је тешко набавити раднике, ради чега се обично дотични крај колонизује и везује железницом или добрим путовима у олште, што опет изазива велике трошкове инвестиције — или је боље са парним мотором и у насељеном крају подићи фабрику, која се знатно јевтиније постројава, али где и радна снага скупље стаје.

Као што се веди већ из овога, потребан је свестран и доста сложен прорачун за кориснест — рентабилност неког фабричког предузећа, па да би се сем пројектанта и капиталиста за њ загрејао, те да одреши кесу и даде паре. _

И овом приликом ваља вазда имати на уму народну изреку: „скуп више плаћа“: а клонити се грешака од варљивих уштеда, било при избору места, било при грађењу или постројењу фабрике; јер се обично такве грешке доцније скупо плаћају.

Тако исто ваља имати и то на уму, да се само са сигурним изгледом на велику добит, може капитал придобити за ново предузеће; а да никакви други разлози не могу бити претежнији од овога.

Са прибављањем капитага за неко фабричко предузеће изгледа да су исцрпљени сви услови за постројење фабрике, но није тако. Новој фабрици треба дати дупу, а то је радник умни и физички, па тек онда нова фабрика може радити. Која вајда од најмодернијих фабричких построја, ако недостаје раднички кадар, већ се исти мора добављати са стране или из далеких крајева, што је свагда скопчано с великим трошковима и излаже фабрику разним евентуалностима, од којих ће ова трпети велике штете, нлр: при отказу, при штрајковима и т. д.

Приликом оцене пројектанске нове фабрике ваља озбиљно проучити и то питање. има ли за дотичну грану производње у месту, или у близини тога места, потребан раденички кадар, па ако га нема, или ако би у месту била одвећ скупа надница; онда се мора правити нов рачун, с обзиром на вероватну, величину наднице. Но између насељености, новчаног обрта, потрошње и величине наднице постоји известан однос, који се према приликама у неколико мења; па при свем том види се свугде, то већа то мања узајамност између ових чинилаца и с тога је онде и понуда радне снаге већа, гле су већи капитали у обрту и где је већа насељеност, а обратно мања, где су ови мали.

С. Миросављевић