Српски технички лист

— 38 —

Ако се ово двоје врши добро и благовремено онда је немогућ квар већег обима.

Кад кола саобраћају по неколико дана на некоме путу у онаквом стању како смо га описали, и кад је време суво, онда ће му се површина покрити танким слојем прашине. Та прашина досађује путницима и стоци, а штетна је суседним имањима; вуча је отежана а кад наступи дуготрајна киша, она претвара прашину у блато, а чим има блата овда точкови засецају пут и тада наступају све врсте квара. У интересу лакшег саобраћаја и одржавања пута, мора се прашина уклонити. Ово уклањање и скидање блата и прашине врши се помоћ гртача; али пошто је површина у неколико рапава, ова справа може се употребљавати само тада кад је слој прашине подебљи т.ј. кад је прашина већ поодавна постала штетна и тада, кад се гртачом служимо, преостаје још доста неуклоњене прашине, Метла од шибља још је понајпедеснија за овај циљ, јер она задире у сва удубљења и покупи све оно, што је покретно, дакле непотребно и шкодљиво. Кад је време много суво, тада, на путовима насутим разним шљунком, не треба толико јако притиснути метлом као тамо, где је насипање извршеко материјалом од кречњака, јер би се на тај начин одвалило повише ситног материјала. Најбоље је вршити чишћење метлом, после мале кише:

Кад киша падне на добро почишћен пут, по њему се не појављује траг од блата за време од неколико дана. Површина пута одржава се потпуно равна и само неколико часова лепог времена довољни су, да је савршено осуше, Прашина абсорбује и задржава влагу; и кад се у таквим приликама прелази путем, одмах се

може запазити, према сувоти дотичних места, којим се редом вршило чишћење метлом.

Али, кад киша пада непрекидно тада површина пута постаје као масна, по њој се наслаже слој блата, који бива све дебљи и дебљи и сад га ваља што пре уклањати, јер трагови од точкова постају све дубљи и дубљи, па како је по овим траговима згодније возити, него ослалим делом пута, сви полазе по њима и тако се ускоро стварају бразде. Међутим кад се блато уклања са гртачима, чим се оно укаже на површини, кола не бирају место где ће прогазити него газе преко читаве површине насутог пута. И ма да је овлажен пут попустљивији јер се у насут слој лакше задире, и ако му се површина одржава једноставна. Сва кога остављају приметан траг за собом, али је немогуће да тачно истим трагом пођу друга кока одма иза њих. И тако неће бити ни квара ни деформације, ни за време суше као ни за време кише, него ће се показати једине обично трошење горње површине.

Речено је да и блато ваља уклањати гртачом и то ја тачно али и ова је справа добра кад је блато погушће међутим кад је исто још течно, довољна је за тај циљ и метла. Свакако стоји, да се блато не може онако потпуно уклонити, као што се даје уклонити прашина.

Непрекидним уклањањем прашине и блата, пут ће се одржати вазда једноставно раван и вазда ће бити подесан за вожњу. Наравно, пут ће изгубити своју конвексну округлину он ће сенешто и удубити и доспело би се чак и на саму подлогу, кад се не би замењивао истрошени и уклоњен материјал; а да се то спречи, то је други део задатка о одржавању пута. Н М.

Сечење ладног гвожђа и челика тестером без зубаца.

У „Прометеју“ саопштио је „Кинцбрунер“ један кратак али врло занимљив извештај о сечењу ладног гвожђа и челика глатким гвозденим котуром без зубаца који се врло брзо окреће око своје осовине.

Још 1823. г. утврдио је опитом Енглез „Барнес“ из Корнвала, да се може сећи гвожђе глатким гвозденим котуром, који се великом брзином окреће, око своје осовине и то не само гвожђе и челик но и најтврђе челичне плоче за оклопе.

У тску времена овај је покуша! био заборављен, али пре неколико година опет је исти у пракси поновљен, па ипак ни до данас није могло бити објашњено, на који начин овај котур дејствује, те без зубаца, сасвим глатко и брзо пресече ладно гвожђе, челик и тврде челичне плоче.

Барнес је приметио, да кад приближи тврду челичну плочу гвозденом котуру од меког гвожђа који се великом брзином око своје осовине окреће, онца овај котур уз прштање силних млазева варница пре.

сече плочу сасвим глатко. При овом раду изгледа да котур и не додирује челичну плочу, а ни најмање се не загреје нити се његова ивица искрза.

Овакове су опите понављали многи и разни научењаци и индустријанци и то са истим резултатима: тако на пример просекли су најтврђи челични комад сасвим глатко гвозденим котуром од 0.15 м. пречника при чему се приметило, да је пресечени челик нешто мекши на површини пресека. Овај феномен проучавали су год. 1824. ]. Черкин у Лондону а Дарије и Коландо у Женеви, па су нашли пробним мерењем пре и после опита да гвоздени котур није имао никакве промене у тежини само је на периферији мало отврднуо. Ови су таквим котуром пресецали не само челик, но и кварц и ахат, увеличав бризину обима котуровог на 60 метара у секунди.

При споријем окретању (10,2 м/се«:) био је котур од 0.20 м. пречника мало запаран длетом, а исто није окрзнуто, али при брзини окретања од 10.5 м/сек, длето