Српски технички лист

ен

се почело крзати, а при 21: м/сек, било је доста јако окрзнуто. Од тог времена прошло је близу 30 година а опити нису поновљени да се на поменути начин секу тврди метали, док није американац „Резг“ направио једну машину, којом је за четири секунде пресекао ладан челик дебљине 3.5 сантиметара котуром од меког гвожђа, при ком сечењу котур није дошао у додир са челиком,

Котур је имао 1. м у пречнику и 7.5 тт дебљине и об;тао се око осе 230 пута у минуту, или томе ододговарајућа обимна брзина од 127 м/секунди. Ова је машина побудила велику пажњу научењака, али није била патентована пошто је принцип већ био познат.

Године 1885. применио је Милтимор овај начин

при завршном раду точкова за вагоне, и тако је успго,.

да на произвољној дубини спољне површине-венцаточкова произведе много јачи степен тврдсће тиме, што је ту спољну површину векца приближавао гвозденом котуру од меког гвожђа који. се брзо обртао око своје осовине.

Од пре неколико година употребљава се овај

начин сечења и за тврде оклопне плоче што иде врло врзо; тако је пресечена једна челична плоча за 1 сат која је имала! дебљину 15 сантим.и 3 метра. дужине котуром чија је обимна брзина окретања била 80-130 м/сек. ; При том се раду могло посматрати један диван призор, јер је дотични раденик — и ако заклоњен штитом — ипак био сав засут млазевима прштећих варница.

Услед овакових млазева од варница, које се расипају на све стране, немогуће је уочити и посматрати појединости као и начин дејства при овом сечењу котуром без зубаца, те је исти и до данас остао не 06јашњен. Претпостављало се чисто калоријско дојство као да се трењем ваздуха производи топлота која растапа поршину челика у правцу сечења, при чему опет остаје не објашњиво, зашто је опет температура ивице котура, која сече, непроменљива, јер се иста на најмање не загрева, и ако је истом дејству изложена.

В. М. П. КоОЂУБ,

БЕЛЕШНЕ

Стерилизација попане воде у каналима пре излива у реку. У Североамеричким сјед. државама од неколико година на овомо употребљује се плави камем (сулфат бакра) за дезинфиковање или боље рећи за уклањање смрада у извесним басенима, из воде, која се као нужничка вода има да употреби за гнојење земље. Зараза ове воде постаје отуд, што се брзо развијају и услед ферментације гину и труле микросгопске алге. Овај процес спречава сулфат бакра чак кад се унесе и у малим дозама. Доста је да се њиме вода чисти три или четири лута на годину па да се постигну добри резултати, и то без икакве опасности по јавно здравље.

Добри резултати постигнути на тај начин, побудили су истраживаче, на проучавање: дали се тим истим среством или другим каквим хемијским једињењем не би могла дезинфиковати и стерилизовати вода из

варошких канала, пре но што се пусти у оближњу |

реку. Ово је нарочито важно у случају, када речна вода служи у исти мах и као пијаћа вода за вароши дуж реке испод места изливања канала.

О томе су чињени покушаји у Америци и резултати су апштени у „Епстовмпо Меуз“ у броју од 21. невембра прошле године и показују да је дезинфекција могућна и да не кошта скупо. Али је свакојако добро да воду претходно физички прочистимо: таложењем, филтрацијом, како би се већина органских састојака водиних задржала на дну и како би се на тај начин што мање трошило поменуте хемијске супстанције за дезинфиковање.

Ово се даје применити на омање мреже канала сличне онима на којима је вршено е сспериментисање

Сулфат бакра и калцијум хипохлорит (клорни креч) су подједнако добри за овако делимично дезинфаковање (после таложења или филтрисања) међутим клорни креч је јефтинији и брже дејствује он је мање под утицајем температуре и мање му шкоде карбонати у води: али је рад с клорних кречом заметнији и тежи но са сулфатом бакра. Најзад клорни се креч и брзо распада. Ј.

Вести.

Личне веети

Указом Њ. В. Краља од 30. јануара ове год. поставњен је у Министарству Грађевина за вишег архитекту прве класе г. Дим. Т. Леко, виши архитект исте

класе железничке Дхрекције, На БЕЛЕНЕ.

Нови срески пут. Указом Њ. В. Краља од 30 јануара ове год. оглашен је са срески, пут који ће се од срескога пута Житковац — Кулина одвојити ка месту између Доње и Горње Сухотне, кроз село Шурић до везе са путем Кулина, Враћеновица између Честе и Враћеновице.