Српски технички лист
с -
сасвим уклонити и депоновати на месту које му надзорни енжењер одреди.
Нарочито се забрањује, да се дуж рова поставља извађено камење и други тврди предмети, који би својим падом у ров, могли повреди:и цеви. Дуж целога рова, као и на местима, где ров пресеца улице, путеве и
пр:лазе, предузимач је дужан, да осигура пешачки и колски саобраћај и да ров ноћу осветли, без нарочите накнаде за то, · Пре- | дузимач је одговоран за сваку штету и несрећу, која се проузрокује недовољним обезбеђењем рова.
(наставиће се)
0 реформи наше железничке шаршфе.
(Наставак)
Е
Но на жалост овако проста и јасна тарифа није остала и даље, јер 1883. године држава закључи конвенцију са једном вели«ом компанијом о подели добити, услед чега се замрсе основе за рачунање путничких цена подвоза. |
После француско-пруског рата држаза је ударила порезу и на железничке карте и тек 1883. године та
је пореза укинута. Кад је укинута ова пореза, настало је питање о томе, шта да се ради те да се добије је-
динство тарифе на' свима француским желззницама, пошто је државна тарифа била нижа но код разних компанија, у чијим је рукама експлоатација шест ве-
ликих железничких пруга. Компаније су пристале биле
да смање цену подвоза за путнике по извесној скали; коју ћемо доцније изложити. М зато је сад настало питање: да ли да сеи државна путничка тарифа смањи по истој скали или да се изједначи тарифа на свима мрежама» Држава је усвојила прво решење. Ово је изазвало промену основних цена, али је бенгијски систем ипак задржат. Карактеристично је, да су цене за Ги 11 класу за велике даљине путовања знатно смањене, и то тако, да разлика у цени између 1] Пи Шш!Ш класе таман износи колико разлика у удобности. Сем тога на свима државним железницама брзи возови возе и трећу класу.
На тај начин просечна цена. од 0,0349 дин. по путничком километру сведена је 1893. год. на 0,0336 динара.
Резултат је био добар. Број путника порастао је од 8991 328 на 10 372 801 или 14 од сто. Бруто приход порастао је у исто доба за 6,5 од сто. г
6). Тарифе великих компанија Велике компаније које експлоатишу француске железнице имају за ту експлоатацију нарочиту концесију од стране државе. Концесије садрже у себи права и обвезе тих компанија, Из_ међу осталих права, одређено је и колика сме да буде највећа подвозна цена: Рих ди саћег (ез сћартез. По том уговору цене за путнички километар износипе су: за [ класу 0,10 дин. за И класу 0,075 дин, за 11 класу 0,055 дин. Тарифа је пропорционална. Сем тога за вели«у брзину наплаћује се према закону од 1. јула 1885. још 12 од сто државне порезе, даље по закону
од 15. септембра 1871. год. наплаћивало се још 11,2 од стр ратног приреза; тако, да се цена вожње подигне за 23.2 од сто.
Компаније су увиделе, да је цена путничког подвоза велика, и на разне начине отпочеле су спуштати тарифу. Тако су издаване повратне карте, (карте за екскурзије са 50" редукције, па онда војничке карте са попустом ПА Услед тих попуста 1889. год био је просечни приход по путничком километру од 0,0591 колико је био 1855. год. сведен на 0,045. Али и то је било недовољно. Сем тога решено је бипо, да се укине намет од 1871. год. и 1883. год. састави се кон- · венција, по којој су се компаније обвезале, да спусте цену вожње, асо се'оствари укидање ратнога приреза Попуст је износио на Џ класу 109/, а на 11 209/,. Ова се реформа остварила тек 1892. год, Услед тих рефорама измениле су се тарифне стопе овако:
За [ класу место 0,1232 усвојено је 0,112 дин. 0,0924 - » 0,0756 , 0,0678 ~ „ 0,04928 ,
>» 1 " У
411
, „
За повратне карте:
За [ класу усвојено је: 0,168 дин. Ае ПА ка о ен. = 00788)
А. просечни приход од путничког километра сведен је 1893. год. на (0,039 динара.
Ова реформа донела је огроман прираштај путника. Тако су све компаније 1891. год. имале 121 милијун путника, а 1892. воћ 279 милијуна, дакле, је порастао за 20%/,, а бруто приход порастао је за 3,8".
Сем тога су се компаније обвезале, да снизе тарифу и за брзе возове, у колико буде држава попустила порезу на велику брзину.
Брза вожња се у француској нарочито не плаћа У Немачкој, Белгији, ' Италији, Мађарској и Србији цена подвоза на брзим возовима већа је но на путничким. Али се ипак и у Француској на. главнијим железницама брза вожња плаћа посредно тиме, што брзи возови немају треће класе а неки ни друге класе, Ово доноси повећање таксе за путнике треле класе чак до 80 од сто.