Српски технички лист

ОИ

губог разређања пушта се у Саву испустом кроз ул. Краљевића Марка и Херцеговачку. Грађевински Савет препоручио је да се сифон конструише из две цеви: једном од њих оти цала би редовна нечиста вода, а друга би служила као резгрва и за одвођење нечисте воде од петогубог разређења.

За тунел смо већ поменули да почиње на пресеку Балканске и Босанске. улице, иде испод Балканске ул. до пресека исте са ул. Краљице Наталије. а одатле се ломи и правом линијом излази на раскрсницу улица Војволе Добрњца и Баштованске, Ниветета тунела пројектована је тако да излазак воде из њега буде слободан и при највећем водостању у Дунаву (74,20.) По пројекту дно округлог корита за одвођење редовне количине нечист: воде — лежи на коти 75,58, а на излазу на коти 74,50 те би пад тунела изнео 1:1600. Да би повећали брзину отицања кроз тунел експерти су препоручили да се коритасто дно на излазу спусти на коту 73,85 а сам банкет у тунелу остане на коти 74,55, чиме се добија много повољнији пад тунела (1:1000), а успор при највећој воци у Дунаву незнатан је и без штетног утицаја на функционисање канала. | Јак пад игра врло важну улогу у експлоатисању дугачких канала, из тога разлога експерти су и претпоставили пројекат с тунелом другоме пројекту чији је главни заједнички скупљач за оба слива имао пад свега 1:2500.

На изласку из тунела (односно у непо- |

средној близини) састају се сви главни скупљачи горњег дунавског слива и одатле једним каналом који се у неколико може сматрати као дунавски испуст, метеорска и нечиста вода одилазе у Дунав најкраћим путем близу утока Булбулдерског потока. Од главе испуста до дунавске обале (око 160м. дужине) полаже се гвоздена цев 0,60 мет.

пречника, која има задатак да нечисту воду | спроводи што дубље у Дунав и испод нивоа.

најмање воде.

Да се не би главним скупљачима морали дати и сувише велики пресеци предвиђени су у програму и према томе и пројектовани каналски испусти у Саву и потоке Мокролушки и Булбулдерски. То су

канали кроз које има да одилази за Саву |

петогубо а за потоке десетогубо разређена нечиста вода. Пресек скупљача иза испуста редуцира се да може да носи само пето или десетогубу количину нечисте воде и вишак преко ирељива одилази у испусте.

За испуст који почиње код уласка у

| тона,

тунел па се код железничке станице спаја са главним савским испустом експерти су препоручили да му се да толики пресек да буде у стању спроводити сву предвиђену тунелску количину воде, те да се њиме може сва вода савског слива изливати непосредно у Саву, у случају да се канали савског слива желе пустити у функцију пре довршетка тунела, или да се у тунелу морају вршити

"какве евентуалне оправке, Из истог узрока

и од главе савског испуста положиће се такође до испод најмање воде гвоздена цев

од 0,40 м. поечника за одвођење нечистије воде. Потоци Булбулдерски и Мокролушки

имају се према пројекту регулисати да би што правилније могли одводити воду из

испуста који њима припадају.

Падови пројектованих канала махом су удешавани према нивелети улице, при чему се водило рачуна да брзина при максималној води не пређе нигде границу од 5 мет, у секунди.

У сувише стрмим улицама и спојевима канала пројектоване су каскаде. Нарочито заслужује спомена велика каскада у Ломиној ул, којом се канал из исте ул спаја са тунелом, Каскадом има да се савлада висинска разлика од 9 метара. Сама каскада састоји се из 10 гранитних степеница високих 0,90 м. а широких 1,80 м. Мала вода има засебан пут — олук од каменасте смесе положен на бетонској подлози. Ма да би ова каскада била један од највећих и за инжењере најинтересантнијих објеката ове врсте у Европи ипак налазимо да се иста могла изоставити с обзиром. на велику цену њену и тешкоће на које би се вероватно наишло при грађењу на такој једној умовитој падини. Канал из Ломине улице могао би се увести у бетонски канал који иде десном страном Багканске ул. и изгива се у спој на почетку тунела. Овај канал има највећи пад, који је у опште дат каналима од бете је у стању да носи врго велику количину воде.

Према утврђеном програму дубина канала одређивана је тако да се сви подруми (претпостављајући дубину истих 2,90м. а дубини зграде 16,00 м.) могу одводњавати и то тако да при вези са кућама остане минимални пад од 1:30. Према овоме нормална дубина за темена канала не сме бити испод 3,00 метра. Код улица где су дворишта контра нагнута узимата је дубина темеља до 4,00 м., а у нарочитим случајевима при не-