Српски технички лист

ба =

повољној нивелети та дубина износи 5и виша метара. Дакле као средња просечна дубина темена пројектованих канала може се узети 4,00 м. Изузетак праве само канали у улицама, у којима се евентуално може наићи на стену и они канали који служе искључиво за одвођење метеорске воде.

Према срачунатом потребном пресеку за мање канале, до 50 см. пречника узимаће се кружне цеви од каменасте смесе, а у сепарационом систему за одвођење кишнице цементне цеви (0,30—0,50 м. пречника). Већи канали биће зидани —- бетонски —и имаће јајаст облик, дно корита патоше се керамитом или израђује од каменасте смесе. Тунел и главни изливник у Дунав имају специјалне профиле са банкетом и јајастим коритом за редовну нечисту воду. Испустима су дати нарочити стињени профили, код којих је висина мања од ширине. Дно им је од равних површина нагнутих ка средини и спојених малим луком, да би таложење било слабије.

Питање о дренирању земљишта од особите је важности за Београд. Код канала од цеви у крајевима где је притицај подземне воде незнатан биће за дренажу довољни сами ровови који се око цеви испуњавају шљунком. Тамо где се јављају већи пригицаји воде поставиће се поред каналаи дренажне цеви или лошије каменасте цеви са наглавком обложене шљунком и положене дуж канала, са стране по дну рова. Код већих канала дренажне цеви мећу се и испод самог бетонског темеља канала.

Подземна вода уводи се за горњи систем у канале (у силазима) док се за доњи систем предвиђа да се нарочитим дреном поред главног скупљача одведе у бунар до саме црпке, одакле би се док је потребно имала црпсти,

За ревизију канала, да би се исти могли чисто одржавати, пројектовани су на потребним одстојањима силази. Код канала од цеви силази се постављају на свакој укрсној тачки и месту где се мења пад, а осим тога према потреби још на сваких 40-– 80 ме-

тара. Код пролазних канала одстојања си- |

лаза крећу сеу границама од 60-—200 мет., где су та одстојања већа од 100 м. остављаће се одморишта код свих канала, код којих се не може усправно ићи (са мањом висином 'од 1,70 м.) Силази се изводе од цигаља или бетона са узиданим гвозденим пењалицама. Код зиданих канала силази се изводе косо ради лакшег силажења.

За скупљање метеорске воде пројекто-

вани су по улицама сливници Гајгеровог система. Улична нечистоћа може код истих доспевати само у нарочите судове за таложење а искључена је могућност да иста допре и у канале. Размак сливника се подешава тако да један прима воду са улице и тротоара са површине од 350 м“ нормално. Вода пак са кућних кровова уводи се директно у канале везом олука са каналима. Сливници се изводе са воденим затварачем да не би пролазницима вентилација кроз сливнике досађивала.

Код свију канала који имају мањи пад од 1:83 предвиђа се вештако испирање канала а за падове веће од 1:33 оставља се да то испирање врши сама нечиста вода. Код канала од цеви имају се на згодним одетајањима (око 150м. у силазима наместити вратанца за спирање. Док су та вратанца затворена накупиће се у окну каналске воде толико да ће при наглом отварању вратанца вода бити у стању да спере канал. Сви почетци зиданих канала биће снабдевени резервоаром за спирање. И код проходник канала на одстојањима од 150 — 300 м. имају се наместити до з., висине врата за испириње која се аутоматски отварају. На местима где се канали везују или рачвају поетариће се врата с пуним профилом да би се нечистоћа могла упутити на једну или другу страну. Главни канал за спирање биће постављен водеделницом (кроз Крунску ул. Теразије и

| Кнез Михаилову ул.) По евршетку започетог

проширења београдеког водовода, моћи ће се свакојако добити потребна колачина воде за испирање.

За вентелисање канала служиће нарочита окна и цеви за вентилацију. силази у средкни улица, који су енабдевени решеткастим гвозденим поклопцима, све главне везе за канализацију кућа, које ће се изводиги без воденог затвора и најзад кишни олуци, који се доводе у непосредну везу са каналима.

Генералном пројекту приложена је и једна општа диспозиција за канализацију приватних зграда, а остављено је да се детаљна конструкција везе пројектује тек пошто се изради нарочити правилник и пропише грађевинско-полицијска уредба, према месним приликама Београда, која би морала да има силу закона.

Тиме смо у главном завршили опис генералног пројекта за канализацију. Избегавали смо нарочито да се упуштамо у подробније описивање појединих конструкција, пошто би за то било потребно изнети и већи