Српски технички лист

_ 05 —

Највеће таксе су за [ кл. 11,375 дин. пара

' РА. па, ЛЕ 8,3375 , „ 7 % па БИ ОУ Орн . Е з: по о Ма 3125) низ 4 Најмање таксе су за [ кл. 7,500 дин. пгра Е ПА 5 625 Шт. % + зе а И РАУБО а | А И на ОН а а

6) Енглеска. МИ у Енглеској су тарифе врло разнолике. До сад нису реформисане по сталном принципу како је то учињено на континенту код' већине железница.

Све концесије које су почев од 1844. год. на овамо дате приватнима обеезују концесионара, да мора

пустити у саобраћај бар по један воз дневно изузи-

мајући недељу. Часове поласка одређује ,„„Воаг 4 обгаде“ на предлог концесионара. Брзина вожње дуж целе пруге не сме бити мања од 48 км. на сат, а вајвећа тарифа ! пени на миљу или 0,065 дин. на километар Ове возове називају општим именом „тала рамеапеп(ајтгез '.

У околини Лондона на раздаљини од 3 до 18

км. плаћа се 1 пени за вожњу, што износи по км између 0,03 до 0,005, дин. Концесионари су увидели да им ова врста путника доноси огромке користи и зато су те возове нарочито јако развили 1882. год био је број путннка око 10000000 годишње или 26 000 на дан.

Најзад значајно је код енглеских железница, што се специјално развило путовање трећом класом. Од 1860. до 1890. године порастао је број путника трећом класом од 56%/ на 88%о од целокупног броја путника; а приход од треће класе порастао је од 36 на 799/, целокупндг путничког прихола. Дакле у земљи која се са правом може назвати земљом богаташа, путници треће класе приносе највећи део железничког прихода. Друге две класе из године у годину

„дају све мање и мање прихода, док приходи треће

класе непрестано расту. Да ово тако буде лежи у томе што је трећој класи дато право да се користи великом брзином саобраћаја. Резултат овога биће, да се укине [1 класа, она је и укинута на железници „М;Јава ВаПуау“ у Ирској. У Енглеској нема доплате за експрес возове.

5 2ЕАРЕ ШОР МЕ,

Еластичне особине гвожђа из стари мостова. Завод за испитивање материјала у Отоз5-Г1ећбетејде код Берлина. испитивао је материјал старих гвоздених мостова, саграђених 1856. године.

На 24 примерка утврдило се да материјал, који је узет са јаче напрегнутих места, показује већу јакоћу него материјал са мање напрегнутих места моста.

Пошто се усијавањем штапова могу повратити првобитна еластичност и јакота коју би материјал изгубио, то се могло очекивати, да ће примерци који су претходно усијани показати већу јакоту и већу еластичност, него примерци који су испитивани без претходног загревања, ако је материјал изгубио у својој дугогодишњој служби штогод од своје еластичности и јакоте. Опити су показали да то није случај код испитиваног материјала и из тога може се закључити да он није био изменио своју еластичност и јакоту ни за време службе од 51. године.

Мост преко Руда у Милхајму. На конкурсу за израду

пројеката за овај мост добили су прву награду Грин.

и Билфингер у Манхајму и проф. Х. Билинг из Карлсруа за пројекат каменог моста са три главна и једним малим отвором. Жири, у који су улазили г. г, проф. Мертенс из Дрезде, проф. Швехтен и проф. Д-р. Штибен из Берлина, досудио је поменутом пројекту прву награду и препоручио га за извршење ма да је скупљи од других пројеката са гвозденом конструкцијом.

Пројект предвиђа камене луке са три зглавка из камена. Главни отвори имају по 38 м. распона и стрелу

Џл распона, а мали, крајњи отвор има 18,5 м. распона. Осовина свода поклапа се са потпорном лизијом за сопствено оптерећење, Јачина средњих стубова

У раменима сводова Износи 3,0 м.

Цео мост дугачак је 140 м, а широк 12. м, и намењен је за улични саобраћај. Градска управа усво“ јила је мишљење конкурсног одбора и решила је да грађење моста изврши према томе пројекту.

Коштање моста прорачунато је округло 820.000 д.

Најдужи мост од армираног бетона. У близини Филаделфије преко клисуре о УУ!азаћјск отпочели су правити од армираног бетона најдужи мост на свету. Средњи свод моста имаће 68 метара распона а поред њега биће још четири мања свода сваки по 5, ме: тара распона. Целокупна дужина моста изнеће 158:/ метара а ширина 20 метара. Нивелета пута издигнута је изнад реке на 471/, метра. Мост ће коштати око 1200 000 динара.

Електрична струја као срество за распознавење минерални, вода. Један француски научник, Хертвапо тврди да по_ моћу елекричне струје може да распозна разне минералне воде и да одреди да ли су фалсификоване или не. Ово се оснива на принципу, до вода с извесног извора и на извесној температури даје сталан отпор електричној струји. Међу тим да су ти отисци врло различни код вода с разних извора.

Ј.