Српски технички лист

ДИ и

БРОЈ 12.

У Београду 23. Марта 1908. год

ХХ год.

СРПОНИ

ТЕХНИЧКИ ЛИСТ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.

Канализација Београда.

Ш.

Да бацимо сад један поглед на предрачун и предложене начине за извршење канализације. По генералном предрачуну за пројекат са тунелом, канализација Београда требала је да кошта осам милијона динара. Та сума према важнијим кат.горијама радова овако је распоређена:

Цеви од каменасте смесе

(27000 мој == = == = ==" 2 280 000 Цеви од цемент. бетона

(21000 м.) — — — — — — 215000 Цеви од гвожђа (380 мет.) 95 000

Зидани канали и испусти

(22 000м.) — — — — — — 2180000 Тунел (1734 метра — — — — 867 000 Сливници — — — — — — — " 6000с0 Силази и вентилације — —— — — 560 000 | Специјалне дренаже — — — — 360 000 Станица са црпккама — — — — 85000 Постројења за испирање и гвоздени затварачи | — — — — 408000 На непредвиђено — — — — — 400000

Свега: 8000000

Кад се мало дубље уђе у ствар лако је увидети да ће стварно коштање канализгције Београда знатно премашити горњу суму. Ми не знахо с каквим је претпоставкама рађен горњи предрачун, али упуштајући се у детаљнију анализу цена за поједине радове и сравњујући једничне цене из генералног предрачуна са јединичим цснама добивеним за поједине радове на досадањим лицитацијама налазимо да су све јединичне цене у предрачуну просечно за 1:9, мање, него што ће при извршењу бити; што износи знатан вишак од 1200000 динара. (Овај вишак редуцира се на 159, само кад се узму у рачун и сразмерно најниже цене са најмање — П| деонице, ако се пак за

калкулацију узму цене већих, доцније издатих деоница ТУ, У и УГ просечни вишак у ценама попео би семи на 259.) За доказ нашег тврђења навешћемо у овој прилици само два маркантна примера:

За кружни зидани канал пречника 180 см. стављена је цена од 140 динара по дужном метру. Међу тим, кад се кубатуре појединих радова за овај канал помноже нпр. ценама

на ТУ. деоници добија се да дужни метар

канала кошта 196 дин., или управо 40%, више.

Други пример је коштање зграде за инсталацију са црпкама за издизање нечисте воде, где је стављена цена од прилике 90 дин. по ш“. Грађевински (Савет отишао је још и даље па је ту цену у прорачуну за инсталацију редуковао на 80 дин. по те. Међу тим сам Грађевински Савет у своме извештају каже ово: „Али пошто се овим (постављањем дна канала скупљача код црпке на коту 67,00) спуштају не само ирпке но и парне машине испод велике воде дунавске, то грађевински Савет сматра за потребно да напомене, да се са обзиром на велики притисак воде, мора нарочита пажња обратити, да се израде добри и солидни постаменти и они простори, у које ће се инсталисати црпке и парне машине, да могу одолети притиску и навали воде, те да се избегну могућне евентуалности, као што је био случај код петролеумске црпке у Београду, где је вода пробила кроз зидове и потопила црпке на дуже време“. Овоме мишљењу Грађевинског Савета ми ћемо од своје стране додати само то: да се инсталација према пројекту има подићи ка ниској обали дунавској (кота терена 71,0) испод стругаре Прометне Банке, где земљиште има веома малу моћ ношења, што најбоље показује знатно слегање једне тако лаке конструкције као што је из; ивни каналу Дунав. Кад узмемо даклеу рачун, да ће за зграду,