Српски технички лист

— 98 —

димњак и постаменте бити неминовно потребно вештачко фундирање (са шиповима или а»мираним бетоном), онда је очигледно да зграда за инсталацију може коштати и за 100%, скупље, него што је генералним предрачуном предвиђено.

Други такође знатан вишак наступиће услед повећане количине радова. Профили неких канала (нарочито испуста) повећани су на захтев експерата и ти су вишкови оправдани, али је при изради детаљних пројеката такође, често пута, без потребе повећавана количина радова, уметањем по два канала, већег броја сливника итд. иу улицама у којима то није морало бити. Тај вишак само на пословима код досада разрађених шест деоница изнеће по нашем рачуну око пола милијона динара.

Најзад има још две ствари, које никако нису ни уношене у генерални предрачун,а то су: израда веза уличних канала до границе приватних имања и трошкови на надзор и администрацију за време грађења.

Ако претпоставимо да на сваких 10 метара уличних канала дође само по једна веза на обе стране улице (према до сада прибраним податцима највероватнији случај),

онда, узевши просечну ширину улица 15 ме-

тара и дужину уличних канала 100 000 метара, добијамо, да ће за 150 000 дужних метара веза, које општина има такође да изврши, требати у округлој суми нов милијон динара, рачунајући дужни метар везе по минимално могућу цену од 7,00 динара.

Трошкови надзора и администрације изнеће у најбољем случају најмање 9500 000 динара, значи да Ље целокупна канализамија Београда у границами одобренога тројекта коштати у најмању руку 11200 000 динара (т.ј. 40%, више него што је предвиђено) ако би се сви послови израђивали и даље, Као што је отпочето путем предузимача. Сматрали. смо за потребно да о овој ствари мало више проговоримо из разлога, што је од општинског зајма од 10 милијона, закљученог год. 1905., који је по мишљењу, које је у грађанству владало, требао да буде намењен поглавито канализацији утрошено до сада зј, и то на канализацију свега 2 300 000 дин., а остатак на отплату старог водоводног дуга, проширење водовода, зидање школа обезбезбеђење савске обале итд. Како општина стоји данас пред новим задужењем за велике радове, нека би ови редови припомогли при оцени суме, која ће општини стварно бити потребна, те да се не деси

случај да се са извршењем канализације мора застати у половини посла !

На постављено питање: шта би било пробитачније по општину, да ли да цео посао уступи једном генералном предузећу, или да она сама набави материјал, па израду даје почесно предузимачима, експерти гл. Фрилинг и Брикс одговорили су следеће:

„Нема сумње да су најпробитачније поступиле како у техничком тако и у финансијском погледу, оне веће вароши у Немачкој. које су се држале система, да радове око канализације поделе у веће деонице, па их даду појединим ваљаним предузимачима а материјал да саме набављтју. Против овог система у Београду могла би бити само једна околност: што нема већ извршених канализационих радова, који би показивали како се мора радити и какви се захтеви могу и морају постављати, како за сам рад тако и материјал. Али ако би се само из овог разлога хтело извршење канализационих радова уступити једном гевералном предузимачу, то по нашем мишљењу не би било оправдано још и због, тога што би се тиме почетак радова на канализацији морао одгодити на дуже време, док се не заврше дуготрајни претходни преговори и не разраде сви специјални пројекти, — Ми предлажемо следећи, по пнтересе општинске пробитачан средњи пут:

1) Општиза издаје одмах добрим домаћим предузимачима, набављајући сама материјал, израду већих испуста и скупљача на Дунаву и Сави, али без спојева и специјалних грађевина.

2) Саставиће се специјални планови, предрачуни, спискови радова за једну већу деоницу (у износу 500000—750000 дин.) у којој ће бити и горепоменуте специјалне грађевине, израдиће се услови за извршење радова, па ће са ова деоница у ужем надметању уступити каквој страној грађевинској фирми, која је у стању да поднесе доказе де је извршивала беспрекорне варошке канализације. При томе општина може задржати себи право, да извесне добре грађевинске материјале сама лиферује предузимачу по цену предвиђену условима.

3) Према искуству, које општина тако радећи буде стекла, она се после може одлучити како ће даље рад продужити. ““

Грађевински Савет на завршетку свога

ж бпшасћјеп брег дје Епбупије жиг Сапанза оп дег 5ђаде Вејстад, 5, 29. Курзив је свуда наш.

ЈЕ,