Српски технички лист

-— 108 —

ност за солидну израду просто тиме, што ће тражити какво измене у плановима, конструкцијама или начину извршења, које послодавац није у могућности да усвоји из буди каквих разлога.

| Чланом 21. општих услова предвиђено је, да предузимач по свршеном послу има право да тражи ловећање цена, ако количина стварно извршеног посла буде за 20% већа или мања од уговором предвиђене количине. Да су предмери рађени на основу прецизних планова, који ће се стварно извршивати, ова одредба не би била опасна по општинске интересе. Али како у предмерима, који нису рсвидисани, као што смо напоменули може да буде и грубих грешака, општина је на сваком кораку у опасности, да буде оштећена са неколико десетина хиљада динара. Такав се случај десио баш на првој деоници, само на жалост ни Одсек за канализацију ни општина нису извукли из тога случаја никакве поуке, већ је продужено да се раци онако, како је започето. По уговору са Релом и Нефом предвиђено је да ће предузеће извршити 7900 м> калдрме од 50см дебљине на насипу у коме је дунавски изливник. Међутим те калдрме извршено је близу 6000 м“, и то је недостајало свега тријестину метара па да се достигне 30% од погођене количин:. Предузимач је наравно одмах тражио повећање цена и захваљујући издашности колаудирајућих комисија, кад је у питању општинска имаовина, цена од 8,90 дин, за једну најобичнију калдрму од кречњака повећана је на 12,00 дин. по м“, те је оп:тина платила

предузимачу вишак од 18000" динара или 4000 дин више него да је иредузимач израдио место 600 ме свих погођених 700 ма калдрме ! Истина ова се штета могла избећи: требало је само калдрмисати још 30—40 квадратних метара обале Булбулдерског потока, која се непосредно наставља на насип или какву улоку за осигурање ножице насипа итд. али има случајева, где је надзорном инжењеру апсолутно немогуће да остане у границама предрачуна услед измена у плановима или каквих решења Одсека, при којима се ниј: водило рачуна, да ли ће се количине радова повећати или смањити више него што услови допуштају !

Специјални и технички услови нису такође довољно прецизни за поједине врсте радова и набавке. Тако нпр. одредбе о полагању цеви, врсти и исџитивању појединих материјала, испитивању и пријему извршених канала, подупирању и осигурању ровова, водоводних спровода итд, или су сасвим крње и непотпуне, или тако растегљиве, да су их често пута Одсек, Суд и разне стручнеи нестручне комисије обично тумачили онако, како су тражили предузимачи, на супрот заузимању већине надзорних орг.на, који су се трудили колико им је год било могуће, да Београд не добије једну несолидно извршену мрежу канала.

Да пак канали до сада нису извршивани онако, како то захтева савремена техника доказаћемо непобитним фактима у наредном чланку.

Душан Божић.

Тад Удружења Српских Икжењера и Дрхитекиа.

1У. месни скуп држан 27 децембра 1907. год.

(наставак)

К. Главинић вели, да се за последњих неколико година стално могло приметити, како се с неких страна с извесном тенденцијом протура мишљење: да су за велике техничке радрве српски инжењери неспремни. Они који такво мишлење износе као и они који га прихваћају и протурају, за свакусу осуду, јер о неспреми наших инжењера у опште не може бити ни речи. Појединачних грешака може бити, као што их бива и у другом свету, али се за то не може, омаловажавати цео један ред људи.

Оно што треба истаћи и осудити код наших инжењезра није неспрема, већ неколегијалност и се-

бичност.

Место да објективном критиком један другог исправљају и потпомажу, они често с неком влурадошћу пропраћају грешке сзојих колега.

Што се тиче саме недаће у Честобродици и ја

сам мишљења да је томе узрок врло кратак рок за проучавање трасе, а не неспремност инжењера ·— они бар као целина не могу за то бити криви. Ако се нашим инжењерима не да прилике и времена да на делу покажу шта вреде, онда се у будуће могу правити про-

извољне претпоставке о неспреми њиховој.

Истина је, наши инжењери до сада нису имали

велике праксе али и наша инжењери, како они који су учили на страни, тако и они који су учили само