Српски технички лист

са (00 << =

код нас, имају довољно теориске спреме. Само је требало наше инжењере слати на страну да виде велике радове на месту самог извођења, што до сада на жалост. није чињено. —

Странци ће истина за краће време направити наше железнице, али колико ће оне коштати и каква ће солидност рада бити — то тек идемо да видимо.

За веће коштање извршених објеката него што је предрачуном предвиђено такође се не могу кривити инжењери, пошто због убрзаних радова у последње време нагло и несразмерно скачу цене грабевинског „материјала и радне снаге, што неминовно учиниче на поскупљење извршења грађевина: Ово је нарочито случај, кад се предрачун дана пре него што ће се приступити извршењу саме грађевине. —

У овој прилици треба да будемо сви сложни и да набачену љагу одбијемо од сопских инжењера! —

]. Стефанови ћ: господо, ми смо се од предмета удалили и говорећи много о другим стварима заборављамо главну ствар. Реферат, што нам га је саопштио г. Кузмановић, велика је оптужба. На њ треба обратити пажњу, јер из њега се види ко је крив за све ово што се десило у Честобродици,

ј Станковић. Предмет данашње доскусије није за шири круг, стога сам у почетку и тражио да се гости удаље, ми треба да погледамо један другом у очи, па је стога требало да смо сами. Али ви сте тако

гради на годину и више

решили па неко тако и буде.

Уверен да сам радио само онако како треба, ја сам још у скупштини изјавио да примам сву одговорност за свој рад и тражио сам да се предам суду за све кривице, ако ко мисли да их имам. То исто изјављујем и овде. — Прелазећи на само питање о коме је реч, изјављујем да ме буни израз „катастрофа“ који је Удружење у своме позиву употребило. За ово не може бити ни речи о катастрофи, јер кад су у раду око 600 км. железнице, обустава рада на једном мапом делу од 14 км. не може се назвати катастрофом. — То је само једна техничка грешка или још тачније: недаћа, малер, која је дошла усљед нарочито геолошког склопа теренских слојева, који нису довољно познавани.

ја најодлучније одбијам од себе да сам се као министар руководио партиским обзирама, када сам имао да решавам о овој ствари.

Јирачекову трасу нисам "одбио за то што је уз њу био г. Тодоровић, како ми се добацује, већ за то што за њу ни једна комисија није дала своје мишљење, што је на тој трхси предвиђен један повећи тунел и што та траса у опште није била готова за рад. — Ја нисам грађевинско железнички инжењер већ машинско саобраћајни, па сам стога пре одлуке о усвојању трасе тражио мишљење жељезничко грађевинских инжењера. Али ови ми нису дали одлучно и одређено мишљење, која је траса боља.

Сондажа истина није вршена, а не знам да ли се и на страни врши (Вичу: врше се врше увек када

се очекују теренске тешкоће као што је случај са Честобродицом). Али, господо, комисија је се упустила у оцену тих траса и без сондаже. Кад је тражена сондажа за Живковићеву трасу, зашто није тражена сондажа и за Јирачекову трасу. Ако се без сондаже није могло дати одређено мишљење чему сте ви могли претпостављати да је Живковићева траса боља од Јирачековеи у опште како сте се могли упуштати у оцену тих траса, које нису биле подједнако израђене и обе дефинитивно обележене!

која је траса боља, онда по

Радове је требало отпочети, а ја сам пред собом имао три трасе: Јирачекову и Живковићеву о којима комисије нису дале одређено мишљење и трећу по. Мише Марковића, коју ми је на послетку препоручи: ла жељезничка управа. У та«вим околностима ја сам се као машинско саобраћајни инжењер, а с обзиром на лакоћу вуче, одлучио за трасу пок. Марковића, коју ми је Железничка управа препоручила, као најбољу. Г. О. Кузмановић ми је, истина износио предлог о зупчастој железници преко Честобродице, али тај предлог ја нисам могао узети као озбиљан, јер он долази после десето-годишњег студирања Честобродице, при чему је узимата у обзир само одхезиона железнаца, а уз то тај предлог пада баш онда када је требало приступити извршењу радова већ усвојене пруге. Време за нове предлоге било је већ прошло а тада је наступило време за рад.

да сам се руководио личним и партиским обзирима, онда бах без сумње изабрао трасу свога друга и пријатеља пок. Живковића, чија је траса краћа, са мањим тунелима и јефтинија. — Дозволите ми господо да будем искрен: наши железнички инжењери већ дванаест година снимају, мере, обележавају, обилазе пролазе, студирају трасу кроз Честобродицу, па још никако да кажу, која је траса добра или бар која је боља! Поред оних који су на траси непосредно радили, и који су повукли трасе у свима бојамг, шиљана је једна комисија па шиљана друга комисија, а ни«о не каже одлучно и одређено која је траса боља! Износе тешкоће за једну и другу трасу, за и прошив једнеи друге, али се не каже одређено ни која траса неваља и коју треба сасвим одбацити, ни која траса ваља и коју треба усвојити! И кад смо ми поред жељезничких инжењера тамо слали наше истакнутије инжењере, па. се они нису могли сложити ни која траса неваља ни која ваља а износе стварне разлоге и за једну и за другу — онда молим вас шта је критеријум за оцену доброте тих траса и коју трасу да усвојим! 2

ја нисам инжењер трасер, по изохипсама нисам могао увидети тај руч (Смеју му се) а радове је требахо отпочети и ја сам морао то питање преломити. Као машинско саобраћајни инжењер нашао сам да је са чисто саобраћајног гледишта траса пок. Марковића боља од обе комисиске па сам ту трасу и усвојио, пошто ми је ту и железничка управа предложила, (Добацују му: о доброти једне трасе не може се судити само с погледом на вучу).