Српски технички лист

-– 118 –

Досадањем начину извођења треба дакле учинити једном крај, а познавајући мишљења и расположење већине инжењера који ће имати да раде на канализацији (а међу које спада и писац ових редова), ми смо убеђени да ће они учинити од своје стране све оно што им дужност буде налагала, а да ће једино од потпоре коју буду нашли кад садашње општинске Управе и Одбора зави-

сити да ли ће ствари бити изведене на прави пут, Ми у ту потпору нећемо и не смемо за сада да сумњамо, али ћемо у сваком случају задржати право на даљу дискусију.

Самеап! сопзше5 !

марта 1908 год. у Београду. Душан Божић.

јад Удружења Сриских Жижењера 1 Хрхштекта.

1У. мевни скуп држан 27 децембра 1907. год.

(наставак)

Прекор Министра Председника не заслужују сви инжењери, али се влада морала бранити од напада, јер незгодан положај у коме се она нашла због овога питања није дошао њеном кривицом, пошто она, при решавању овога питања, није нашла критеријуме у комисијском извештају на који је она највише полагала, те је стога усвојила предлог Дирекције. Политика пак овде није играла никакву улогу, те је стога из овога питања треба сасвим и искључити.

Дошао сам до уверења да терен заиста није довољно познат и испитан и да је стога лутано. Па кад је оволико интересовање за ове радове, онда би Удружење добро учинило, да приреди једну екскуозију у Честобродицу. И ја бих рад) узео учешћа. (Добацују му: Добар је предлог, само сте се тога тр:бали сетити пре него што сте донели коначно решење о избору трасе, а не сада пошто је се насело.)

Д. Маслаћ вели да се из досадање дискусије даје извести закључак, да је и ово питање — као и многа друга код нас — преломљено преко колена. То признаје и сам г. Станковић, који је као министар то питање решио. Али се, господо, министар не може правдати неодребђеношћу комиских и Дирекциских предлога и мишљења. Шта више предочене тешкоће и неодређеност комисијског мишљења која је траса боља, требали су да утичу на г. министра, да буде обазривији у решавању овога важног питања и да коначну одлуку по овом питању задржи све дотле док се не прикупе сви потребни подаци, на основу којих би се могло доћи до што тачнијег и одређенијег решења овога питања.

Кад ово кажем не мислим само на овај случај у Честобродици већ у опште, јер. се код нас на свима пољима ради овако кас и у овом спецајалном случају. Код ситнијих ствари истражује се често до ситница целокупна процедура која је законима прописана, а крупне се ствари скоро као по неком правилу ломе преко колена, Како је урађено у овом случају, тако је раније рађено са многим важнијим техничким питањима и тако ће се, изгледа, још дуго код нас радити. Тако се ради баш и ових дана приликом израде про-

| има каквог плана

јеката за нову скупштинску зграду. Стога ја не мислим да говорим нити о појединим врстама

већ у опште о систему рада

нити 0

појединим личностима, код нас.

Око ситнијих ствари ми редовно губимо. веома много и труда и зремена, док се за важније ствари редовно нема довољно времена за њихово правилно решење, те се скоро увек још незреле узимају у извршење. На многим крупним питањима годинама се ништа не ради, а кад се отпочне радити онда се увек жури. О тога су се у тим крупнијим питањима скоро увек дешавале грешке па ће се и у будуће још за дуго дешавати, ако ми не прегнемо да стање ствари: поправимо. — ја то велим, 'господо, и ако се не надам Бог зна, каквом успеху, јер се до сад наше мишљење није никад усвајало већ је увек усвајано мишљење које је убачено са стране. Ако смо кад као стручни људи за што и запитани, то је само за то да се после наше мишљење не усвоји, и да се после неуспеха на нас може бацити кривица! — Тако је било у Честодбродичкој па ће тако несумњиво бити и у Башалџамиској катастрофи! Код нас све ради без плана; а ако мн онда за њ зна влада и још који њен љубимац, а не знају га они који су баш позвали да га знају.

"да рад на подизању нове зграде за парламевкат вели, да се господин Министар — ваљда под извесним угицајима — отхма, брани, да чује оправдану криначина рада, који ће неминовно докоји ће ме-

тику отпочетог вести. до једне нове катастрофе и бруке, родавни опет по старој практици бацити на терет свих српских архитекта и ижењера,

Извршују се темељи, а још није израђена ни половина плана нити се знају оптерећења која ће ти темељи носити. Такав начин рада законом је забрањен иу сваком другом случају, гдени министар не би био саучесник такав начин рада био би немогућан. – _ Закон тражи да се пре почетка рада морају израдити планови до детаља и тај се законски пропис мора испунити при изради и најобичнијег моста и магацина али се