Српски технички лист

— 119 —

и тај законски захтев може и. занемарити кад је у питању лиона!

Или су по, неком злом удесу, код нас ча управи већином људи пометени и неодређени или има неког злог даха, који омета сваки правилан рад у јавним пословима! — После сваког неуспеха сваки се своје мане отреса и баца је на другога.

Министар Председник нас оптужује и пред јавношћу омаловажава само да би себе одбранио! —

В. Н. Вуловић тражи реч.

Председник: Господо, сада је 12 1. и 15', да ли да сад зикључимо па да продужимо после подне или да још останемог —

једна монументална зграда од неколико ми-

Већина је да се остане још мало, па да се дискусија продужи у идућу недељу. —

В. Н. Вуловић: Господо, као што сем и у првом свом говору напоменуо. ако смо ми дошли да претресамо питање која је траса кроз Честобродицу боља, онда није довољна данашња седница већ је потребно још неколико састанака. Али, ако се ми нисмо скупили тога ради, већ као што је у позиву управе објављено, ради одбијања увреде коју нам је нанео Министар Председник својим говором у Нар. Скупштини онда ми можемо и требамо да данашњу седницу наклучимо једном одлуком, која ће обележити наше становиште по овој ствари.

Суд треба сада да се донесе! Човеку, који је невине људе напао и назвао незналицама, треба истом мером вратити, да му више не падне на ум да увреду изговори. Он који је отерао земљу у ћорсокак; он који се само под имену а не и по својој спреми може назвати ижењером: он: који се на свима пољима показао неспреман: не сме да каља име стручних људи, чије, мишљење није усвојено и који према томе не могу одговарати за тај рад!

Довео је за министра госп. Станковића човека који не зна шта хоће, као што је то мало час и сам овде најбоље показао својим збуњеним говором, а овај је за директора девео зналца г. Јосимовића, који је сада од самих својих људи са тога места као незналица отеран, и који је Честобродичком катастрофом обрукао и земљу и име српских инжењера.

Влада која није слушала мишљења, и која није хтепа да изабере погодне људе, којима поверава крупне послове, одговорна је за њихов рад.

Увреду коју нам је влада нанела, кроз уста свога председника, морамо од себе одбити са достојан · ством које приличи српским инжењерима! —

Председник: Данашњу седницу закључујем а идућу заказујем за недељу пре подне са истим дневним редом.

Едо еј] БЕЈ ЕБ

Вештачко снабдевање водом у безводним крајевима. Познато је да је атмосфера увек више или мање засићена паром. Та пара с ваздухом заједно продире у поре земљишта на извесну дубину и то у толико дубље у колико је земљиште растреситије. Највише ваздуха продире у шљунак, песак, црницу и пескушу.

Даље је познато, да се пара згушњава у водене капи чим наступи за то подесна нижа температура (Тћацрпокф). А та нижа температура настула у земљишту у извесној дубини. У нашем листу била је белешка о том, се на основу горњег 06јашњава постанак извора на висовима и висоравнима извори који имају много више воде, него што би имали очекивати, према величини слива, како се слив обично одређује. Ово тумачење основано на чисто теоријским разматрањима потврђено је и опитима. Негтапп Наефеке саопштава у Сехипаће · ~ Јпеешвит — у бр 31 од 1907 године своје опите у том смислу вршене на обалама Источног мора, који потпунце потврђују теорију. На основу тих опита поменути стручњак препоРручује овај начин за вештачко произвођење воде у малим количинама.

У пропустљивом земљишту треба ископати јаму

како

дубоку 15 или више метара, Дно јаме треба обложити препарираном дебелом хартијом, (Ртеза — брап) па јаму опет затрпати, али тако да дно јаме буде приступачио с једног краја. Дно јаме треба тако удесити да буде степенасто и да су ти степени у нагибу ка најнижем месту како би се згуснута пара — вода могла сливати. У тако припремљеној јами могло би се на сат по мишљењу Навефске — вом прикупити воде до 2 литра по квадратном метру горње површине. Према томе би се из једног јарка коме би била дужина 20 метара ширина 5, могло добити за 24 сата: 2 Х 24 Х 20Х 5 == 4800 литара воде. Овакав би се успех могао постићи у јужним крајевима где је

температурна разлика у ваздуху и земљишту већа но код нас. (Е

Точкови од Хартије. по — Веупе Гећзве, — Од хартије направљени точкови имају челични прстен од 5 сантиметара дебљине, и ови точкови употребљени су махом код вагона за спавање.

Пошто су ови вагони прешли пут од 500000 клм. приметило се да је челични прстен напрско, док међутим хартија се одржала као што је била првог дана; према томе само су дотрајали челични прстенови

+