Српски технички лист
— 131 —
Овако упрошћена администрација има још једну одличну страну. Докле је пре реформе, за контролно рачунање прихода и са. састављање обрачуна, требало шест месеци, сад, после реформе свршујесе за 2 месеца и ако је промет у огромној размери порастао, као што ћемо касније навести.
Резултати реформе показали су се одмах првих година.
Реформа је извршена !. августа 1889. год. и већ
за последњих пет месеци те године порастао |
број путника за 125%/, према броју за истих пет месеци ;
· прошле 1888. год. 1890. год већ је број путника по-
растао до 1909, а 1892 год. до 2169, према броју путника од 1888. године.
Локални промет који готово није ни постојао био попео се био за последњих пет месеци 1889 године на 2.800.000 путника.
Бруто приход прешао је у 1892. год. за 39, бруто прихода од 1888. год. Мађарска дирекција цени да је половина овога чиста добит. Што је још важно, то је да се исти резултати јавили и на споредним железницама на којима је зонска тарифа примењена.
Писмо Уредништву“'
У 14. броју нашега листа од ове године штампана је једна белешка под насловом „Општинска посла.“ Поводом те белешке Уредништво је добило. ову исправку ;
„Џредмишшву »Лехх. _Лисша“
У последњем броју „Техн. Листа од ове године, под рубриком »Вести« изашла је нотица са насловом: „општинска посла“
Као надзорни архитекта у прво време са шефом
архит. одсека, а после без свога —- на грађењу ове.
школске грађевине, дужан сам одговорити и ја то чивим не оклевајући ни мало. „Одмах ћу нагласити да суштина ове нотице нема ни издалека онога значаја кога би требала да има кад се заодева уобичајеним термином: „општ. посла.“
Предузимач (Задруга за подизање зграда) дужан све недостатке који се покажу на грађевини весолидног рада његсвог у року условљене гаранције. Тај је рок година дана рачунајући од Новембра 07 г.
је поправљати због
још 20. фебруара ове године њему је наређено да отклони узрок влажење зида на тераси као и још неке недостатке — и он је следовао тој наредби.
7. Марта понова је се показало влажење зида на тераси и предузимач је понова оправљао асфалтни патос на тој тераси. Ових дана пошто је набавио потребне казане за кузање асфалта опет је вршио оправ ке на том асфалтном патосу.
Дакле не стоји у ствари онај навод да се нико не сећа на ову оправку.
А кад се 1.00 2,,) 11 површине фасаде малтерише и окречи као и остало приличне ни неприличне закрпе
Да ли ће пак оправка коштати више од 30, ДИН. ствар је предузимачева, и 0 његовим интересима.
— неће се појавити ни
моје није да водим рачуна
ж
1) Због нагомиланог материјала изостало из
броја.
прошлога
Ја не познајем писца нотице, струку ни птофесију, те ми је тешко подешавати
одговор на питање : „Зашто темељ оградног зида није саграђен од
компактног камена“ >
Али ћу рећи само ово:
Да је оградни зид из Личан. ул., већ постојећи, изведен ван терена од камена тесаника, са гвозденом оградом три пута тежом од ове која ће се извести овом „интересном“ зиду ; да је темељ тога (постојећег
не знам његову
зида од камена) зидан опеком у у кречном малтеру дубине 1, 11), ширине 0,45 та, а на земљишту исте каквоће и моћи ношења, и да тај зид није нигде показао слггање; да је темељ саграђеног интерсног зида од опека у кречном ма::теру дубине 1,6 10], шири0,60 та; да је сокл његов зидан од опека профила који тачно одговара оном од камених тесаника, и да преко њега долази лака гвоздена ограпа (25 гкр. по дуж. метру.)
Упитно је, што писца нотице онај први тежи зид није заинтересовао, кзо овај
истом терену 2
лакши а зидани су на
У сваком случају, ако је била тежња засновати критичка опажања на основи стручног знања, искуства и објективности, требало је више обавештења поред. постојећег интересовања, а требало је водити рачуна ио килограмима на притисак. (Зар код ниског оградног зидаг Ур.)
ја ипак благодарим писцу нотице, јер ми је њоме дао изредну идеју да са материјалом којим располажем, обрадим тему са насловом: „општинска посла.“
ж На завршетку нека ми је дозвољено учинити и
ову напомену коју управњам на Уредништво Листа.“
Мене као члана Удружења и сарадника овога листа изненађује готовост и повремено расположење Уредништва за публиковање анонимних састава или нотица без довољно објектвиних стручних опажања. Кад би Уредништво уобичајило ову праксу, значило би да се оно солидарише са писцима који нерадо под.
„Пехн.