Српски технички лист

лаје

на истом терену >“ вели г. Т., а то је бар лако разумети, из простог узроса, што је зид видео готов и није му познато како је зидан, а да је видео за време зидања заиста би га и интересовало.

Ми се радујемо, што смои г. ТТ. поводом на. ше белешке дали идеју, да разради тему са насловом „Општинска посла“, јер смо уверени, да ће та тема бити обрађена тако, да упути било општину «било грађанство на прави пут, који води бољитку и напретку престонице и њенога становништва или заштити општих интереса. Ми очекујемо ту тему са задо“ вољством, јер осећамо, да у томе има заслуге, и наш лист.

На завршетку да поменемо и то, да г. Т. није први који помиње анонимне писце. Ми смо много пути

усмено објашњеавали за што су чланци непотписани или имају само шифру али о томе не можемо писати, У нашем Уредништву има укоричен Срп. Тех. Лист за 1906. и 1907. годину са потписом на сваком чланку -- на сваком саставу па и белешкама. Ако г. Т. интересује може видети те листове.

„Општинска посла“ нису завршена, биће их још и онда ће г, Т. извесно бити уверен, да према њему _- нити и једноме инжењеру — архитекти у опште Уредништво нема друго расположење до колегијално —

другарско. 10. апр, 1908. г. Београд Уредништво.

Тад Удружења Сриских Икжењера и Лрхитекта.

ТУ. месни вкуп држан 27 децембра 1907. год.

(наставак)

Према ономе колико сам сазнао, ја ћу и да кажем моје мишљење о овој ствари.

ја сам опазио да се одређује једна комисија и њој се наређује да прегледа и једну и другу трасу; о трећој се не говори. Комисија одређује једну трасу, али се из целокупног рада нигде не види ни једно лице, за које се може рећи да тај терен добро по знаје и да оно по своме нахођењу каже: ја мислим да је ова траса најбоља. Једини је изузетак био, као што се то види из „Техничког Листа“ кад је Влада Тод:р кић ставио у задатак Јирачеку да проучи то питање, он је "гашао извесну трасу и рекао: ова је траса "најбоља. За што нема од српских инжењера ниједнога који би тако исто проучио цео овај терен и рекао: Ово је моја траса ја њу предлажемг

(Чује се: Коста Живковић је предложио своју трасу.)

Господа знају да је пок. Живковић радио онако чисто, по истом типу и шаблону како се код нас ради. Прикупио је податке, и то не на лицу места него од

појединих људи и на основу тих и таквих података

„израдио је трасу. Ја сам такво мишљење стекао о тој траси Живковићевој.

ја жалим, што г. Јевта Стевановић, коме је такође било поверено да ту ствар проучи, није изишао с једном својом трасом. Он је професор Универзитета и мени је жао што није овде, да га подсетим на један разговор, који сам с њиме водио, када ми је он рекао: ја немам никакав други задатак него само да обележим ону трасу коју су ми они дали. Дозвољава се, дакле, Јирачеку да ствар проучи детаљно, а Јевли Стефановићу се не допушта, него му се каже: ту

ствар ради. Мени изгледа цела ствар овако: Немојте ви ништа сами да радите, тако да се ниједна траса не може назвати нечијом пругом сем Јирачекове. Живковићева је траса последица студирања свих оних који су тамо били.

Г. Огњан Кузмановић изнео је систематски како је он радио и ништа више. Оградио се и није хтео да каже своје мишљење, ма да изгледа, да је хтео и свој предлог да изнесе кад је предложио зупчасту железницу, и ако је тај његов предпог мало незгодан. Он каже: Дошао сам до уверења, да је Јирачекова траса најбоља а завршује: кац би ову трас/ радили српски предузимичи она би била извршена! То су контрасти. Дакле, свугде се говори и овако и онако Овуда се хоће да остави некаква резерва. Та је појава код свих ових учесника у овом раду. Међу тим они су требали да буду прецизнији. Последица тога непрецизног рада јесте да нам и један Пашић може у скупштини рећи, да имамо и незнањеи неискуства и све остало, За то треба ову ствар озбиљније проучити, и ја стојим на томе гледишту, да ми — удружење — донесемо извесну одлуку: да ни најмање не сумњамо у знање господе која су тамо радила; али да замерамо тој господи, што нису били прецезнији и одређенији да руководе ствар као што треба.

Велислав Вуловић. Ја сам и прошлога пута напоменуо да ми незнамо ради чега смо позвати овде. Ако се ми упустимо да говоримо овде: да је добра Ирачекова траса, или ја боља Косте Живковића или Јефте Стефановића или која друга траса господе, која су студирала на томе терену онда ми то нећемо свр“ шити ни за петнаест седница. Мени изгледа да је