Српски технички лист

— 134 —

овде главно питање у томе: да ли се у говору председника министарства налази увреда за српске инжењере или нег Мени изгледа да је г. Пашић, судећи по себи дао квалификацију о српском инжењеру назвавши га незналицом. Из говора г. Пашићевог види се јасно да је он још у почетку говора ишао на то, да српског инжењера представи као неспремна човека, као незналицу, као чевека коме се никакви поспови не смеју поверити. Јер кад он тврди да треба много искуства за грађење железница а он је свакојако позитивно знао да ни један од српских инжењера, нарочито млађих, није имао прилике и могућности да железнице гради и онда је тиме г. Пашић јавно, као шеф странке, као председник владе, дао мишљење да српски инжењери не могу радити овакве послове, евентуално да ве могу радити ни друге послове, за које немају искуства, а сви ми знамо да се искуство не стиче седећи у соби него радећи. Логично томе утврђено је даље да је опозиција крива, што је морао да присгане на нашу радну снагу и на наше инжењере и да према томе све последице и све тешкоће које имају услед ове катастрофе падају на опозицију на првоме месту и на српске инжењере на другоме месту. И као опозиционар и као инжењер ја протестујем противу тога; про-

тестујем што г. Пашић није употребио само речи „недовољно искуство“ него је једанпут рекао незнање“

а други пут незнање и „недовољно искуство.“ Дакле председник министарства назвао је српске инжењере незналицама. Међу тим та ствар ке стоји тако. Ови ми који смо радили у државној служби, сви ми који смо били срећни или несрећни да будемо 15 и више година у Дирекцији знамо, да српски инжењери нису

криви апсолутно ни за шта, него су криви они који српске инжењере упућују на рад. Ја сам у неколико прилика поменуо да кад смо трасирали први пут као млади инжењери пругу Ниш— Зајечар ми смо имали за шефа човека, који би долазио ујутру у 8 сати а. вратио се натраг у ]1 сах. и питао нас: треба ли коме. плајваз, гума, хартија, али никад није обишао, да нас као младе инжењ-ре упути. Ја сам поменуо да се код нас трасирање врши као нигде у свету; да се комисије које треба да изберу трасу, возе фијакером и за. два три дана проћу друмом сву трасу од Параћина па до Зајечара, па кажу: Ту. ћемо трасу, и подносе извештај не инжењерима него влади и министру. Није истина да влада слуша мишљење инжењера, него ока: баш решава куда ће пруга проћи, а инжењер је аутомат који мора да иде онамо куда му се нареди каже му се: Проћи ћеш овуда, проћи ћеш онуда, ићи ћеш кроз клисуру, кроз Свету Петку. ..

Председник — То није могао један члан владе д: да трасу тако детаљно; то је могао да учина само један инжењер.

Вел. Вуловић — ја нисам ни рекао да један: члан владе то ради. За сваки посао неко мора да одговара. Крив је онај који послом руководи, а не онај који га извршује. Ако влада није била у стању да нађе људе, које ће да пошље у ту комисију, за то вису криви инжењери. Ако ја наредим Нестору Манојловићу да меси хлеб, па га он умеси којекако. онда за то није крив Нестор Манојловић него ја, који сам га у_ путио да хлеб пече.

Председник — Онај који је бирао није би_ рао неспособне људе.

Нњижевност.

Конструкције машинских делова. Уредништво је добило на приказ | део књиге под горњим насловом, коју је израдио и издао виши инжењер г. Ж. Ј. Димитријевић наставник војно занатлијске школе у Крагујевцу. Овај први део наменуоје п:сац ученицима У разреда војно занатлијске школеи у њему су детаљно и врло разумљиво разрађени машински елементи: Завртањ, закивак, клин, рукавац, лежиште, осовина, вретено и спојница. Поред најнужнијих пре_ драчуна и образаца из механике, писац је ради лакшег разумевања и схватања унео и велики број практичних таблица, образаца, задатака и примера. Уз ово дело писац је издао и збирку слика од 46 листова. Ова ебирка има 209 слика, које представљају најразличније

случајеве горе побројаних машинских елемената. Г Димитријевић није жалио труда и времена око израде ових слика, јер су све слике израђене тако јасно и тачно, да ни у чем не уступају сличним издањима на страни. Стил и језик у тексту је врло; лак и разумљив, а техничка израда како текста, тако.и збирке слика заслужује сваку похвалу.

Приказујући ово дело уредништво сматра за дужност, да га препоручи свима онима, који се занимају машинском струком како и занатлијама,. тако и техничарима; а у исто време уредништво жели да г. Димитријевић ускоро изда и П део Конструкпције,

Де