Српски технички лист

-– 162

Прво је г. Милошевић приметио, да се од српских инжењера нико није изјаснио тако дефинитивно за једну трасу, као што се изјаснио г. Мрачек. Па, господо, сама факта показују да то није тачно. Г. г. Бабовић и Поповић изјаснили с/3се за ову трасу и због тога смо ми туда и пошли. Г. Ираче« исто се тако изјасн..о за своју трасу; г. Живковић се тако исто изјаснио за своју трасу. Сви они који су пројектовали, који су проводили трасу, они су се изјаснили за своју трасу. То је са свим природно. Комисија која није радила те трасе не може се ни изјашњавати, јер ниједна траса није њена. Она има само да донесе свој суд. Од комисије се не може тражити оно штосе тражи од појединих пројектаната. Комисије су цениле поједине трасе, износиле су добре и рђаве страна једне и друге, неке од њих биле су мало одлучне,друге су биле доста а за ону комисију, у којој сам ја био, може се рећи да је била довољно одлучна. Она је, износећи добре и рбаве стране једне и друге трасе, решили се заједну. Више се од те комисије није могло тражити. И то што г. Милошевић с једне стране пребацује комисији да је била недовољно решителна г. Шевић пребацује то као грех комисији, што је баш завела питање на другу страну и што је својим решењем учинила грдну грешку, и ако се његово гледиште узме као правилно, онда се кривица своди на нас тројицу. То смо: ја, Вуповић а Јосимовић, јер смо ми казали да Ирачекога траса није добра. Ако се та проста логика усвоји и овде онда је ствар свршена. Ми смо онда ти на које се треба бацити каменом а ви сте први дужни да нас линчујете. Али ја само не вид-м имате ли ви доказа, за то што је једна траса изишла тешка, имате ли ви доказа да је друга траса боља, сигурнијаг Где су вам докази да смо ми погрешилиг Немојте сокачком логиком да се служите. Ако је дошло до тога да су криви они који су кр“тиковали Ирачекову трасу процес је прост. Ми смо три човека ту и на њих само циљајте ја сву огговорност примам: И један део одговорности ових данас пада такође на нас, је Ирачекова траса исто тако тешка а може бити и тежа од трасе Живковићеве. ја то убеђење и данас краним, И то што смо ми написали црно на бело то је и завело оне који су радили на трећој траси. Један

јер смо ми рекли да

део одговорности пада на нас ако је одговорност у томе што се није ишло на Ирачекову трасу, управо већи део одговорности пашће на нас.

Сима Шевић. — Не само на вас него на сву четрнаесторицу. Кирило Савић. — Сви остали отпадају за

то што су радили са недовољно података. Они нису имали оне податке које смо имали ми, ми смо били последња комисија која је могла донети свој суд. При томе суду ја и данас остајем.

ја сматрам да је грешка — и то је моје дубоко убеђење које се неће променити — на основу претпо-

ставака бежати с једне трасе па ићи на другу, као

даже да иду на Ирачекову трасу, јер претпоставке г. Шјевиђеве не дају му права да тврди да су оне тешкоће несавладљиве. Они могу видети само оно што сам и ја видео, али никако не могу видети оно што се не види, а до тога се могло доћи само сондажом коју је комисија тражила. То је био једини пут да се то питање правилно реши, јер шта би било кад бисмо ми побегли без сондаже са ове трасе па прешли на трасу

„Ирачекову и тамо наишли на друге несрећег Било би

то исто што и сада, ствар

ако не и горе. Једини пут

Не треба тако судити. да се петање правилно реши био је онај који смо ми предложили. Ми смо казали: Узмите за сада ову трасу али је испитајте још, јер тешкоћа може бити. И ако ми предлажемд путји начин да се тешкоће савладају, може бити да су оне несавладљиве и да су тешкоће на траси Ирачековој мање, али ми претпостављамо да су веће. Да је то учињено што смо ми предложили било би добро, тим пре што се та траса Живковићева за кратко време и са мање трошкова могла да испита, што није случај са Ирачековом трасом. јер овде сте ви могли за два три месеца да извршите сондажу, па бисте дошли до тачних података и онда бисте могли рећи: Тешко је ићи на Ирачексву трасу и бићемо готови да се боримо са свим што нас тамо сретне. Међу тим побегло се одавде, а тешкоће на Ирачековој траси нису испитане. Може се претпоставити да тамо тих тешкоћа неће бити, али њих може бити. Кад бисмо ми знали шта нас чека на траси Живковићевој ми бисмо могли рећи: да идемо овако. Ако буде теш«оћа савладаћемо их, ако их не буде то је добит, али овако, бежати без сондаже грех је, погрешка је исто тако као што се пошло и овуда без сондаже. И за. то, ако узмето да је грешка у томе. што се бежало од трасе Ирачекове, немојте даље говори:и, ево нас три човека па нас судите и онда пбе“. Инжењерско Удружење пере ове катастрофе. Али исто тако ја изјављујем да сам готов са радошћу да примим сваку одговорност. За то што знам да сам најсавесније радио на томе питању и што је то по моме нахођењу једино правилно решење овога питања. Другог правилног решења нема.

Молим вас, господо, да ми допустите да вам ка-

жем, какве су ме побуде руководиле да одбацим трасу Ираче«ову и да јој предпоставим трасу Живковићеву' ја тврдим, да у томе терену можемо наићи на велике тешкоће и муке и да су оне несавладљивије него што су оне на траси г. Живковића. Ирачека су уздигли као човека врло спремна и јага ценим као човека спремна и дивног трасера, али и његова траса има недостатак, а тај је недостатак у недоследности. И он иде три километра по руч-терену а то нема никаква смисла, Предлагане су измене на траси Ирачековој, али г. Јефта Стефановић бранио је Ирачека и говорио како је његова траса прва траса. Они су је могли поправити, јер пројекат Ирачекове трасе састављен је тек после извештаја комисиског где се помиње да траса Ирачекова

што је још тежа грешка оних који су хтели без сон- | иде 3 километра по руч терену. Питам ја вас зашто.