Српски технички лист

== и [0 ==

рад Удружења Српских Икжењера и Лрхштекта.

1У. месни екуп на 27. децембра 1907. год.

(наставак)

М. Јовановић — Поспе оне изјаве, која је пала у Скупштнии изглела да смо мисвибили сложни учињена неправда српским

је тај утисак остао такав код свих

у томе да је тиме једна инжењерима, а да инжењера доказ је и то што је овај скуп, сазван поводом баш те изјаве, посећен много више него сви ранији скупови наши. Значи да смо ми сви осетили да је нанесена увреда ср ским инжењерима, али у исто време да смо осетили потребу да се као стручни људи обавестимо о овоме важноме техничком пи: тању. Морамо признати, да ми сви нисмо били по свећени у ову ствар и да смо сазивањем овога скупа желели од наших

колега, који су на овим радовима

узимали учешћа, било као инжењери било као чланови комисије, да нас што детаљније о целој овој ствари обавесте. Али, као што видите, дебата се већ приближује крају, да та обавештења нисмо

а ми, на жалост, морамо констатовати,

добили онаква каква смо очекивали. Из говора г. Кузмановића изгледа да је кривица

само до једне стране, до оне која управља овим ства-

рима у железничкој дирекцији — да је кривица до

саме владе, која је то питање решила противно миш“ љењу инжењера, који су тамо радили и противно мишљењу комисије. Међу тим шта видимо после И ако нам изгледа да је све тачно што је г. Кузмано-

вић као секциони инжењер, који је тамо радио, изнео и да су то необорни докази, који терете у првоме реду министра грагевина а за њим и самога шефа у Дирекцији и смо да баш то они поричу. Г. Министар грађевина

побио је многа тврђења г. Кузмановића. Шта више

ако то, велим, изгледа тачно, видели

рекао је да су многа неозбиљна, што нама није изгледало. Дакле, чланови комисије исто тако побијали су многа тврђења г. Кузмановића и г. министра граБевина. Шта више г. Вуловић је рекао да они инжењери, који су тамо радили, нису давали податке на основу којих би се могао допети какав закључак "То исто тврди и г. Смедеревац. Међу тим, г. Министар с друге стране, вели, да му комисија није дала оно што је он тражио и да је се још у последњем моменту после мишљења инжењера и чланова комисије, нашао пред једним нерешеним питањем, које је морао он сам преломити. После свих тих супротних тврђења извели смо ми један закључак: да у овоме раду има грешке, да је она констатована и да кошта (рбију; поред тога видимо да мора бити неко крива, али да не знамо ко је крив. Тај факт даје нам права да констатујемо, да је у првоме реду крив систем

рада, уређење дирекције и поступања који је тамо одо-

шљење људи са стране. То је једино што можемо да утврдимо, можемо да утврдимо али је за нас главније да знамо до кога је кривица од техничких радника на томе питању» Јер тврђења, која су господа изнела у супротности су једна с другим. Оно што тврде инжењери који су тамо радили противи се ономе што тврде чланови комисије, а оно што тврди г. министар грађевина противи се ономе што тврде и инжењери

и чланови комисије, Ако су, господо, они свесни тога: да је оно правилно што су они радили у овоме питању, онда је њихова дужност била да то питање боље и свестраније изнесу на јавност, да га више расветле, јер је цео свет био тим питањем заинтересован, а у првоме реду инжењери. Овако шта видимо Видимо да се цела јавност интересује тим питањем — ми инжењери у првоме реду — и сви ти чланови износе нешто, али не излазе с тиме на јавност. То даје повода сумњи, чега се боје. Они не смеју јавно да изађу у борбу да

него се сваки правда, али не

да сви они у своме раду имају нечега

бране своје мишљење, износе факта која ће да убеде све нас, те да сви ми знамо како је дошло до овога случаја. Ми закључујемо да је томе крив систем; ми закључујемо да је неправилно мишљење владе да су за то криви српски инжењери; ми закључујемо да треба да одбијемо напад од нас, али ми ипак нисмо на чисто шта је у ствари са овим питањем ! —

Међу тим и инжењери и чланови комисије, који су тамо радали и министар, који је то питање решио, били су дужни у свом овде, у Инжењерском Удружењу — у томе форуму за техничка питања — целу ту ствар»много боље расветиису учинили, а ја држим да им је то

сопственом интересу да нам

ле. они то дужност била.

Кирило Савић — Господо, први пут тражи од оних чланова, који су учествовали

овде се сада у комисијама, да даду своје објашњење за своје поступке. Прошлога пута то није тражено и ја сам се уздржао, да о томе говорим. ја сам држао да су господа инжењери о томе довољно обавештени и из чланака који су излазили у појединим новинама, и из говора у Скупштини и из разговора са осталим учесницима и са онима, којима је та ствар боље позната. За то сам се ја прошлога пута ограничио само на то. да укратко поменем шта је било и да пређем на главну ствар, која нас овде интересује и због које смо се састали, Овде сада видим да г. г. Милошевић и Шевић, као и г. Јовановић траже сада нешто друго, траже да се обавесте откуда је све ово дошло и у колико има кривице до свих учесника, који су радили на овоме

маћен и који „не трпи никаку критику и стручно ми- | питању.