Српски технички лист

— 160 —

6). Пруга Ниш-— Пирот— Бугарска граница “ма 94 тариф на километра и сваког дана:

Два брза воза у сваком по један директан вагон 1–1 класе (12 места [ и 32 места [ класе), 1 вагон за спавање са 16 места и 1 директан вагон [И кл.

(12 места),

Два мешовита воза у сваком по два обична вагона 1— И класе и 2 вагона 1] кл. по 50 места.

в). Пруга Ниш —Ристовац има 128 тарифска километра и сваког дана по:

Два мешовита 8038 у сваком по 9 вагона [- 11 кла се (9 сед. [ и 16 сед. 1 класе). и 4 вагона Ш класе по 50 места.

гуу Пруга Лапово Крагујевац има 30 тарифских километара и свахог дана по четирч мешовита воза у сваком по 2 вагона [и Џ класе и 3 вагона ШП класе.

д), Пруга Ссмедерево В. Плана има 45 тарифских ки: лометара и сваког дана по ДВА МЕШОВИТА 8038 у сваком по један вгтон [— 1 класе и 2 вагона Ш класе.

б). Пруга Београд _ Младеновац има 58 тарифских километара, дневно по Два МЕШОВИТА ВОЗа м у сваком по Ц вагон Ги 1 класе и по 4 вагона П] класе.

Према томе је број километара које пропутују

' сваког дана у свима возовима сва места: Т класе

2.248 (12 + 16 + %-- 19) + 2:94 (12 + 109 5 18) + 2.123.18 -- 4.30.18 + 2.45.9 +2.58.9 = 43770 километара.

П класа = 2,248 (32 16 - 32 + 32 + 32) = 2.9%. (32--38) (== 2.12332 -- 4.30.32 + 2.45.16 + 2.5816 == 98464 километара. ПГ класе

2,248 (72 + 504 -+ 3.50) - 2.94 (72 + 150) + ОВА Бо 2:45. 50 –- 4.30.3.50 = 2.58.4.50 == 350448 километара.

А за целу годину, т. ј. за 365 дана пропутовала

су у свима возовима сва места: Т класе 43770.365 == 15976050 11 98464.365 = 35939360 НП, 350448.365 = 127913520

Према овој диспозицији редовних возова излази да има годишње брзих и путничких возова.

365. (2 += 2 + 2) == 2190

мешовитих: 365 (2 + 2 + 2 +2 + 4 + 2) = 5110

Број возних километара брзих и путничких возова износи према овоме:

(4 + 248 + 2 + 94) 365 = 480 700 Кт. мешовитих возова: (2:248 -- 2:94 -- 2123 + #30 + 2:45 + 258) 465 458440 Клт.

Кад упорецимо овај број возова и возних километара видимо да јеу 1902. години било и више возова за 162 а и возних километара за свега: 12840 возних километара. Према километражи и броју возова изгледа да ово нису шетни возови између Београда и Ресника

јер је километража њихова 141 Кти 12846:141 дало би 911 возова, а не 162. Биће да су то војнички возови. Међутим овај распоред возова је тачан а да ли је тачан у статистици то не знамо Но како се морамо послужити бројевима из статистике, ми ћемо с тога кате нађене бројеве св. позећа901986 | 7889 140 Зато узмимо за: 159 760 50 1,014 = 16 199714 км. места 35 939 360: 1,014 = 36 442 511

127 913 520: 1,014 =129 704 309 Кад се ефективни број

ти у размери = 1,014

1. класу

4 Де

з "

" " километара који су сва

места 11 класе пропуотовапа подели са бројем путничких километара !! класе “ са 100 помножи добија се колики је био процент заузетих места дуж целог пута. Дакле, је процент заузетих места био: 790) 337: 100

вргљалваит санидин 2: МР = - о по о. о

И друга нам је класа, дакле, лоше посећана, Рећиће ми се да вагонска места не могу а и не треба да буду сва заузета. Тако је у ствари, али се може желети да буде бар свако друго место заузето ии бар ФВАК) Трећа.

Ако бисмо могли очекивати, да ће се путнички промет другом класом повећати толико да се попуни бар свако треће место у случају да згодно снизимо тарифу, онда бисмо са истом композицијом возова могли савладати и тај вишак промета са истоветним трошкови-

| ма и држава би имала исти приход кад би спустила

22 38 или округло за 309/,. Овакав знатан попуст на тарифи извесно би изазвао повећавање промета и држава би врло верватно добила више но сад.

тарифу [1 класе у размери = т, ј. на%/% од садашње

Међутим Држава ни данас не наплаћује потпуну возарину у !! класи. приватнима,

Разне повластице друштвима и многе бесплатне карте и т. д. чине, те баш по статистици од 1902 год. приход од путничког километра од све три класе просечно не износи ни колико цена за 1]|[ класу мешовитим возом.

А сад да видимо колики се мртви терет вуче са сваким путзиком !]! класе.

Наша железница има прописе о попуњавању места у вагонима. Тако за вагоне П класе доозвљено је

зими да буду сва места заузета, а лети 3/4 цекупног 1 8 броја; дакле просечно(_- =) = 7/8. Према томе

наша железница пристаје да у вагону друге класе који тежи око 14000 кг. вози место 32 само 28 путника те би на једног путника дошло по 500кг.

(Наставиће се)

пина